Istočnoevropske zemlje strahuju da bi, dve decenije posle pridruživanja Evropskoj uniji i NATO, ove godine opet mogle da ostanu bez najviših pozicija u ovim savezima, na kojima su do sada iz tog regiona bila jedino dva poljska političara.
Dve trećine članica NATO, uključujući Vašington, London, Pariz i Berlin, podržali su holandskog premijera Marka Rutea da bude na čelu tog vojnog saveza od oktobra, ali je podrška daleko manja među mlađim članicama Alijanse, posebno onim koje se graniče s Rusijom, Belorusijom i Ukrajinom.
“Kakav kredibilitet on ima?”, upitao je bivši estonski predsednik Tomas Hendrik Ilves, ukazujući da Holandija kao članica NATO nije ispunjavala obavezu o izdvajanju 2% BDP-a za odbranu tokom prethodnih 13 godina dok je Rute bio premijer.
Pored Rutea, mogući kandidat za novog generalnog sekretara NATO je predsednik Rumunije Klaus Johanis, čija je vlada u februaru obavestila savez o njegovoj potencijalnoj kandidaturi, dok je premijerka Estonije Kaja Kalas izrazila interesovanje za tu poziciju ali nije proglasila kandidaturu.
Kalas je za briselski portal Politiko izjavila da bi Rute bio četvrti generalni sekretar NATO iz Holandije.
“Tu je i pitanje da li u NATO postoje zemlje prvog i drugog reda. Da li smo jednaki ili nismo? Ta pitanja i dalje ostaju”, rekla je Kalas.
Od kada se većina zemalja istočne Evrope pridružila EU i NATO 2004. godine, Poljska je jedina zemlja koja je dobila neku od najviših funkcija. Njen premijer Donald Tusk bio je predsednik Evropskog saveta, a bivši premijer Ježi Buzek je tri godine bio predsednik Evropskog parlamenta.
Trenutno su na višim pozicijama Letonac Valdis Dombrovskis, koji je evropski komesar za trgovinu, i Rumun Mirča Đoana, zamenik generalnog sekretara NATO.
“Od proširenja 2004, u centralnoj i istočnoj Evropi živi 110 miliona ljudi. U EU I NATO ima pet visokih pozicija na kojima se ljudi rotiraju svakih pet godina, što je ukupno 25 radnih mesta. Tokom tog vremena, 20% EU je dobilo 7% poslova”, rekao je Ilves.
Novi lideri institucija EU će biti izabrani posle izbora za Evropski parlament u junu, a imenovanje novog šefa NATO se očekuje pre samita u Vašingtonu u julu.
Politiko piše da se očekuje da će predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen dobiti još jedan mandat, ali da ostaju otvorene pozicije za predsednike Saveta EU i Evropskog parlamenta i visokog zvaničnika za spoljnu i bezbednosnu politiku.
Kaja Kalas, litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis i šef poljske diplmatije Radoslav Sikorski mogli bi da dobiju visoke funkcije u EU posle junskih izbora.
Estonska premijerka se pominje i kao moguća naslednica šefa evropske diplomatije Žozepa Borela, piše Politiko, dodajući da je to ipak i dalje osetljivo pitanje za mnoge članice EU.
Visoki zvaničnici u Estoniji, Litvaniji i Letoniji smatraju da su u neravnopravnom položaju u odnosu na velike sile zapadne Evrope, posebno imajući u vidu njihov težak položaj od početka ruske agresije na Ukrajinu.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EC - Audiovisual Service
