Građani ne podržavaju napore EU na planu ilegalne migracije i zahtevaju od Brisela jaču kontrolu granica, pokazalo je novo istraživanje.
U ekskluzivnom istraživanju za Juronjuz, prvom te vrste, 51% Evropljana uticaj migrantske politike EU ocenilo je kao negativan, 16% kao pozitivan a 32% kao "ni pozitivan ni negativan".
Pogled na migrantsku politiku je konzistentan u većini od 18 zemalja u kojima je rađeno istraživanje i najkritičkije su Francuska (62% ispitanika), Austrija (60%) i Mađarska (58%) a najmanje kritičke Danska (26%), Rumunija (27%) i Finska (32%).
Gledano prema tome za koga će glasati, najoštrije stavove imaju birači iz grupa krajnje i tvrde desnice u Evropskom parlamentu a slede oni iz levice. Među glasačima partija iz grupe EPP 46% o migrantskoj politici EU misli negativno a u grupi S&D 33%.
Rezultati su objavljeni mesec dana pošto je potvrđeno da je u EU u 2023. bilo 1,14 miliona zahteva za azil, najviše od 2016.
Za to vreme pregovori o Novom paktu za migracije i azil ušli su u završnu fazu a njegova efikasnost, piše euronews.com, videće se tek u novom mandatu Evropske komisije.
Nezadovoljstvo migrantskom politikom EU za posledicu ima zahteve za jačim graničnim kontrolama kako bi se zauzdale ilegalne migracije - 71% ispitanika slaže se da to treba da bude glavni fokus narednih godina.
Najveća podrška jačim kontrolama na granicama je u Poljskoj (86% građana), Bugarskoj (83%) i Finskoj (83%).
S druge strane, 28% evropskih građana misli da blok treba da da prioritet "politici dobrodošlice imigranatima u ime humanističkih vrednosti". Najviše onih koji tako misle je u Španiji (41%) i Itaji (39%), preneo je euronews.com.
U Danskoj, gde vlada levog centra Mete Frederiksen vodi politiku "nultog azila", trećina ispitanika bira dobrodošlicu imigrantima.
U najvećem procentu (81-91%) na bolju kontrolu granica pozivaju potencijalni glasači konzervativaca i liberalnih partija, u redovima socijaldemokrata su podeljeni dok pristalice zelenih i levice više naginju humanističkim vrednostima.
Istraživanje je pokazalo i da 59% ispitanika misli da EU treba da postavi borbu protiv ilegalne migracije za prioritet, 29% smatra da to pitanje treba da bude "važno ali ne prioritet" a samo 12% misli da bi to trebalo da bude "sekundarno".
Komentarišući rezultate, direktor Centra za migrantsku politiku Evropskog univerzitetskog instituta (EUI) Endrju Gedis (Andrew Geddes) rekao je da bojazni oko migracije raspiruju i politizuju stranke krajnje desnice, poput Alternative za Nemačku, Narodnog okupljanja (Francuska), Partije za slobodu (Holandija) i Šege (Portugal), koje u anketama beleže rast.
"Vidimo da migracija stalno postaje sve važnije pitanje. Njen značaj raste i motiviše glasače delova biračkog tela. Dakle, to nije najvažnije pitanje ali je važno", rekao je Gedis za Juronjuz.
Gedis misli da se sve svodi na to da ljudi žele sistem koji funkcioniše i da članice mogu da se slože između sebe.
"Umesto toga vidimo da se članice ne slažu oko toga kakva treba da bude politika i stalno se spore oko migracije", rekao je Gedis.
Istraživanje je obuhvatilo gotovo 26.000 ispitanika a uradio ga je Ipsos.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
