Kao i većina bivših sovjetskih satelita a sada članica NATO, Češka godinama nije uspevala da dostigne ciljeve regrutacije i borila se da održi nivo trupa. I dok jedinice nemaju dovoljno vojnika i nisu u stanju da postignu borbenu gotovost, ruska agresija na Ukrajinu, na rubu istočne Evrope, stalno podseća na potencijalnu pretnju Moskve po region.

U nastojanju da privuče mlade, tokom leta je na sto kilometara od Praga organizovan kamp za oko 80 mladih koji žele da vide kakav je život vojnika.

General Karel Rehka, načelnik čeških oružanih snaga, rekao je za Rojters da program za studente vodi 4. brigada za brzo raspoređivanje koja zbog nedostatka vojnika radi sa samo 50% kapaciteta.

"Želimo da odvratimo svakog potencijalnog protivnika u budućnosti", istakao je Rehka. "Ako ne uradimo ništa po pitanju nedostatka ljudskih resursa u vojsci... to može da znači da nećemo uspeti da sačuvamo zemlju i odvratimo potenijalnog neprijatelja", dodao je češki general.

U 2021. je Češka ispunila plan regrutovanja sa 56% da bi u 2022. to poraslo na 85%, prema poslednjim podacima vojske.

Česi po ovom pitanju nisu usamljeni i zemlje širom istočne Evrope borile su se za nove vojnike i zadržavanje starih u regionu u kojem se Poljska, Mađarska, Rumunija i Slovačka graniče sa Ukrajinom.

"Ništa ne možemo da uradimo bez ljudi - ako modernizujemo opremu a nemamo dovoljno kompetentnih i motivisanih ljudi, to je traćenje novca", istakao je Rehka.

Evropski problem

Slični su izazovi i zapadnoevropskih zemalja članica NATO. Rojters je u julu izvestio da je NATO potrebno između 35 i 50 dodatnih brigada da bi u punoj meri realizovao planove odbrane od napada na teritoriju Alijanse iz Rusije.

"Vidimo da verovatnoća ruske agresije na nas nije nemoguća... u roku od nekoliko godina", rekao je za Rojters zamenik ministra odbrane Tomas Kopecni.

"Dakle, u slučaju da Rusija napadne, moramo da znamo da možemo da računamo na određeni broj vojnika i sposobnosti", dodao je Kopecni.

Vlade su se okrenule digitalnim marketinškim kampanjama, povećale bonuse za regrutaciju i razmotrile brojne  opcije. Tako je češko ministarstvo odbrane dekretom koji stupa na snagu 1. septembra ublažilo medicinske uslove za karijerne vojnike, rezerviste i regrute.

Međutim, s obzirom na malu stopu nezaposlenosti širom istočne Evrope, veliki izazov je ubediti mlade da se angažuju za manje para nego što bi zaradili u privatnom sektoru.

"Izazovi se odnose na činjenicu da je tržište rada veoma konkurentno", rekao je za Rojters general-major Karol Dimanovski prvi zamenik načelnika Generalštaba poljske vojske.

Potrebna nova generacija vojnika

U Poljskoj, gde se, kako kažu vladini i vojni zvaničnici, dostižu ciljevi regrutacije planiraju da povećaju limit za regrutaciju ali se kritičari pitaju da li je realan cilj da vojska ima 300.000 vojnika.

Najveća istočnoevropska zemlja želi da poveća troškove za odbranu na gotovo 5% BDP. Takođe je nedavno pokrenula kampanju "Odmor sa vojskom" u sklopu koje se pruža osnovna vojna obuka za stare 18-35 godina tokom 28 dana.

Međutim, podaci mninistarstva odbrane pokazuju da je, dok broj regrutovanih raste, rekordnih 9.000 profesionalnih vojnika napustilo službu 2023.

I dok Dimanovski kaže da je to "prirodan proces", pukovnik Bogdan Sova, šef odeljenja za regrutaciju u Generalštabu, rekao je da postoji značajna grupa koja napušta vojsku samo nekoliko godina po početku službe. "Nastojimo da im spremimo atraktivnije ponude, stvarajući nove finansijske podsticaje", rekao je Sova.

Kada je reč o Mađarskoj, koja nije objavila ažurirane podatke o broju regrutovanih, ta zemlja je pokrenula medijsku kampanju preko bilborda, reklama i TV serija na temu vojske.

U Rumuniji je pak vlada započela akcije regrutacije nakon što su podaci ministarstva odbrane pokazali da je 43% oficirskih pozicija nepopunjeno.

Ta zemlja ima četiri baterije protivraketne odbrane Patriot od kojih su samo dve operativne a vlada je kupila borbene avione F-16 ali nema dovoljno obučenih pilota da njima upravljaju.

"Mora se sagledati koje zakone treba promeniti, ne samo u Rumuniji, nego i u drugim zemljama, da bi se ti ljudi (vojnici u službi) podstakli da ostanu", rekao je za Rojters izvor bilzak rumunskom sektoru odbrane.

Izvor: Dnevni evropski servis

Foto: Pixabay.com