Bugarska jedina u Evropskoj uniji nema državnu ustanovu zaduženu za politiku civilne zaštite, otkako je 2009. godine ugašeno Ministarstvo za vanredne situacije, a 2011. zatvoren i Generalni direktorat za civilnu zaštitu, izjavio je rektor Univerziteta u Varni Petar Hristov.
Hristov je za agenciju BTA rekao da je iz bugarskih zakona isčezao i pravni termin civilna zaštita, koji se redovno upotrebljava u međunarodnom pravu u pravu EU, i da se sada govori o upravljanju rizicima od katastrofa.
Prema njegovim rečima, dodatnim protokolima Ženevske konvencije iz 1944. godine i Lisabonskim ugovorom EU iz 2007. godine, koji obavezuju i Bugarsku, civilna zaštita je definisana kao obavljanje zadataka sa ciljem sprečavanja nesreća i zaštite ljudi, životne sredine i imovine od elementarnih katastrofa i onih izazvanih ljudskim aktivnostima, uključujući i vojna.
Iz tih obaveza proizlazi i da sve zemlje EU moraju u svojim izvršnim vlastima da imaju tela koja bi sprovodila politiku prevencije katastrofa, i u mirnodopskim i ratnim vremenima koordinisala aktivnosti različitih delova administracije, javnih organizacija i preduzeća.
Zato je u Bugarskoj, kako je naglasio Hristov, potrebno ponovo oživeti kako pojam civilne zaštite, tako i državnu agenciju koja bi definisala i sprovodila državnu politiku u toj oblasti.
Prebacivanje tereta takvog zadatka na opštine, ne uzimajuć i u obzir njihove ograničene budžete i povećanje obima posla za njihove zaposlene, objašnjava zašto one nisu u stanju da sprovedu hitne mere evakuacije, rekao je Hristov.
Uz to, kako je dodao, ne postoje ni centralizovane informacije o raspoloživoj opremi za civilnu zaštitu u opštinama, o stanju skloništa i koliko je ljudi u njih moguće smestiti, kao ni o tome da li su ispunjeni standardi EU o zalihama šatora, briju ležajeva, poljskih kuhinja i slične opreme.
Hristov je naglasio i izuzetnu važnost sistema za rano uzbunjivanje na elementarne i ljudskim delovanjem izazvane katastrofe, dodajući da je u današnje vreme kapacitet takvih sistema postao univerzalni kriterijum za ocenu nivoa razvoja neke države.
Dodao je, međutim, da Bugarska nedovoljno koristi mogućnonost pristupa satelitskim informacijama, naprednim mrežama i informacionim sistemima, i najnovijem softveru koji o odgromnog broja informacija može da napravi modele rizika i odgovarajućih odgovora na njih.
Ocenio je da su za to potrebni i novi zakonski okviri, bez kojih državna birokratija ne bi prihvatila takve organizacione i tehnološki orijentisane, a preko potrebn promene.
Hristov je na privatnom Univerzitetu u Varni ustanovio smer zaštite i bezbednosti, i održao je o toj temi predavanja i u Srbiji, Hrvatskoj, Poljskoj, Ukrajini, Rusiji, SAD i drugim zemljama.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
