Porezi koje u Evropi plaćaju najbogatiji pojedinci i najveće korporacije smanjivali su se tokom proteklih decenija, dok su se porezi na potrošnju i zarade povećavali, pokazuje nova analiza međunarodne organizacije Oksfam.

Širom Evrope porezi koji nesrazmerno utiču na "obične" građane, kao što su PDV ili porez na dohodak, donose 78% ukupnih poreskih prihoda, 13 puta više od poreza koji plaćaju bogataši.

U saopštenju Oksfama objavljenom 9. septembra navodi se da je 2022. godine 1% najbogatijih posedovalo četvrtinu neto ličnog bogatstva u EU, a da se lično bogatstvo ultra-bogatih pojedinaca, kojih ima oko 3.650 i čine 0,001% stanovnika, uvećalo za 237% od 1995. do 2021.

"Ipak, njihovo bogatstvo doprinosi daleko manje državnoj kasi nego porezi na plate ili potrošnju, koji imaju tendenciju da teže pogađaju obične ljude", navodi se u saopštenju.

Analiza pokazuje da porezi na dohodak i potrošnju čine veći udeo u prihodima običnih građana nego bogatih i da siromašniji troše veći deo prihoda za kupovinu osnovnih dobara i usluga, kao što je hrana.

Oksfamov stručnjak za poreze u EU Kjara Putaturo izjavila je da se stalno govori da nema dovoljno novca da se poboljša život običnih ljudi ili za borbu protiv klimatske krize, ali da ove činjenice govore drugačije.

"Ultra-bogati imaju više nego što mogu da potroše dok izbegavaju poreze, a mi ostali snosimo većinu poreskog tereta dok pokušavamo da sastavimo kraj s krajem. Evropski porez na bogatstvo nije samo hitan, nego je i pravedan", rekla je Putaturo.

Oksfam procenjuje da bi uvođenjem poreza na bogatstvo za multimilionere i milijardere do 5% moglo da se obezbedi 286,5 milijardi evra svake godine.

Analiza Oksfama, zasnovana na podacima Eurostata i Evropske komisije, pokazuje da se od 2000. do 2023. godine najviša stopa poreza na dohodak najbogatijih u EU smanjila sa 44,8 na 37,9%, a da je najviša poreska stopa koju plaćaju najveće korporacije u EU pala sa 32,1 na 21,2%.

Nasuprot tome, od 2010. do 2022. godine poreska stopa na zaradu u EU porasla je sa 33,3 na 34,8%, a na potrošnju sa 17,7 na 18,7%.

"Umesto da se pozabave rastućom krizom nejednakosti, evropski poreski sistemi povećavaju jaz u bogatstvu. Ali postoji sve veći konsenzus među kreatorima politike, poput ministara finansija G20, o potrebi oporezivanja super-bogatih. I ne samo političari, Evropljani sve više traže porez na bogatstvo", rekala je Putaturo.

Izvor: Dnevni evropski servis

Foto: Pixabay.com