Na parlamentarnim izborima u Austriji 29. septembra prvi put bi mogla da pobedi krajnje desničarska Slobodarska partija, koristeći zabrinutost birača zbog migracija, inflacije i rata u Ukrajini. Lideri drugih najvećih partija, međutim, odbijaju da uđu u vladu s njenim predsednikom.
Najnovija istraživanja javnog mnjenja ukazuju na tesnu izbornu trku. Slobodarska partija (FPO) prema anketama ima podršku 27% birača, konzervativna Narodna partija kancelara Karla Nehamera 25%, a Socijademokratska partija levog centra 21%.
Situacija se promenila od poslednjih izbora u Austriji 2019. godine, kada je podrška FPO pala na 16,2% posle velikog korupcionaškog skandala.
Krajnja desnica je, međutim, uspela da iskoristi nezadovoljstvo birača zbog visoke inflacije, rata u Ukrajini i pandemije kovida-19, kao i zabrinutost građana zbog migracija, piše AP.
FPO je prvi put odnela tesnu pobedu na junskim izborima za Evropski parlament, na kojima su i druge evropske partije krajnje desnice ostvarile uspeh.
U svom predizbornom programu FPO poziva na "remigraciju nepozvanih stranaca" i na postizanje "homogenije" nacije strogom kontrolom granica i suspendovanjem prava na azil putem "zakona o vanrednim situacijama".
FPO se takođe zalaže za ukidanje sankcija Rusiji, kritikuje vojnu pomoć Zapada Ukrajini i želi da se povuče iz evropske inicijative Nebeski štit, projekta izgradnje evropskog sistema protivvazdušne odbrane koji je pokrenula Nemačka.
Herbert Kikl, bivši ministar unutrašnjih poslova koji je na čelu FPO od 2021, želi da postane novi austrijski kancelar, ili kako on kaže "narodni kancelar" (Volkskanzler), što je izraz koji su nacisti koristili za Adolfa Hitlera 1930-ih godina, mada on odbacuje to poređenje.
Za mesto na čelu vlade, međutim, Kiklu će biti potreban koalicioni partner za većinu u donjem domu parlamenta.
Lider socijaldemokrata Andreas Babler isključio je mogućnost vladavine s krajnjom desnicom. Babler, koji je i gradonačelnik Trajskirhena, gde se nalazi najveći austrijski prihvatni centar za izbeglice, nazvao je Kikla "pretnjom po demokratiju".
Popularnost Narodne partije, koja je trenutno u koalicionoj vladi sa Zelenima, opala je od 2019. Partija je prethodnih godina imala čvrst stav po pitanju imigracija, a njen lider Nehamer je tokom predizborne kampanje opisao stranku ka "snažan centar" koji će garantovati stabilnost u vreme višestrukih kriza.
Međutim, upravo su te krize, od pandemije do ruske invazije na Ukrajinu i poskupljenja energenata koštale konzervativce podrške, prema mišljenju austrijskog politikologa Petera Filcmajera.
Pod njihovim vođstvom inflacija u Austriji je porasla na prosečnih 4,2% tokom prethodnih 12 meseci, iznad proseka u EU.
Vlada je takođe izazvala veliko nezadovoljstvo građana kada je 2022. postala prva evropska zemlja koja je uvela obaveznu vakcinu protiv korona virusa, koja je ukinuta nekoliko meseci kasnije a da nije ni stupila na snagu.
Takođe, Nehamer je treći kancelar od prethodnih izbora, pošto je Sebastijan Kurc 2021. podneo ostavku zbog istrage o korupciji.
Filcmajer smatra da su nedavne poplave koje su pogodile Austriju i druge zemlje u centralnoj Evropi vratile temu životne sredine u izbornu debatu i pomogle Nehameru da malo smanji razliku između njegove partije i FPO, predstavljajući se kao "krizni menadžer".
Nehamer je više puta odbacivao mogućnost ulaska u vladu koju predvodi Kikl, smatrajući ga "bezbednosnim rizikom" za zemlju, ali nije isključio koaliciju sa FPO, što bi značilo da bi Kikl morao da odustane od pozicije u vladi.
Verovatnoća da Kikl pristane na takav dogovor ako pobedi na izborima je veoma mala, ocenio je Filcmajer.
Ali ako Narodna partija završi na prvom mestu, prema njegovom mišljenju, koalicija te dve partije bi bila moguća.
Najverovatnija druga opcija bio bi savez Narodne partije, socijaldemokrata i verovatno liberalne stranke Neos.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
