Evrokomesarka za pripravnost, upravljanje krizama i jednakost Hađa Labib smatra da mlade Evropljane treba bolje pripremiti za slučaj sukoba ili katastrofa i da se to može učiniti u okviru projekata poput Erazmusa.

Labib je rekla da su terorizam, požari, poplave... samo neke od pretnji sa kojima je Evropa suočena, preneo je euractiv.com.

Istakla je takođe da je od suštinskog značaja da mladi budu stručni u upravljanju rizicima i prevenciji.

Pošto je upoznala mlade u Ukrajini i naučila šta prvo treba uraditi ako ste u autobusu u slučaju prirodne katastrofe ili hemijskog napada, evrokomesarka je predstavila ideju "neke vrste Erazmusa" za mlade od 16 do 18 godina u EU i van Unije.

Erazmus je evropski projekat koji omogućava studentima da u sklopu redovnog studiranja pohađaju nastavu na nekom drugom univerzitetu.

Takođe EU mladima nudi mogućnost da se pridruže Evropskom korpusu solidarnosti i volontiraju u humantiranoj pomoći na kratak rok.

Labib, koja je zadužena da uradi nacrt Strategije pripravnosti civila i komercijalnog sektora u slučaju vanrednih situacija poput rata ili prirodnih katastrofa, rekla je da mladi mogu putovati po Evropi i učiti od svake zemlje jer svaka ima specifična iskustva.

"Cilj je da budu pripremljeni i da znaju kako da odgovore u slčaju sajber napada, hibridnih napada, požara, poplava, terorizma i dezinformacija", dodala je belgijska evrokomesarka.

Rekla je i da bi se u slučaju bolje pripremljenosti za izazove u budućnosti mogle izbeći "nadrealne scene", poput borbe za toalet papir u samoposlugama za vreme pandemije.

Pojačano interesovanje za strategiju pripavnosti na evropskom nivou dolazi u vreme sve češćih kriza i događaja koji značajno remete društva.

Evropsku strategiju pripravnosti prva je predložila Finska. Bivši predsednik te zemlje Sauli Ninisto izradio je Izveštaj o spremnosti koji je predstavljen kao osnova za budući plan, preneo je briselski portal euractiv.com.

Finska i Švedska su najnaprednije u EU po pripemljenosti društva za rat. Te zemlje su građanima podelile flajere sa objašnjenjem kako da planiraju i reaguju na krizu.

Kako se navodi, to je možda rezultat činjenice da te dve zemlje nisu bile članice nekog vojnog saveza pre nego što je Rusija napala Ukrajinu.

Izvor: Dnevni evropski servis

Foto: EC - Audiovisual Service/Nicolas Kovarik