Kandidat nemačkih Zelenih za kancelara Robert Habek povući će se liderske pozicije nakon što je njegova stranka završila na četvrtom mestu na parlamentarnim izborima.
Na konferenciji za štampu Zelenih u nemačkom Bundestagu, Habek je rekao da više neće tražiti vodeću ulogu u liderskom timu stranke, preneo je 24. februrara briselski portal Politiko.
"Želeo sam više i mi smo želeli više", rekao je Habek o razočaravajućem rezultatu Zelenih, mada je dodao da je ponosan na "kratku i intenzivnu kampanju".
Nemački konzervativci predvođeni Fridrihom Mercom osvojili su najviše glasova na vanrednim izborima 23. februara i skrenuli zemlju u desno posle godina koalicije levog centra predvođene Socijaldemokratama koja je uključivala Habekove Zelene.
Uz izlaznost od 82,5%, CDU/CSU je osvojila 28,5% glasova, krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) 20,8%, Socijaldemokrate 16,4 a Zeleni 11,6%.
Levica je osvojila 8,8% glasova, Alijansa Sare Vagenkneht (BSW) 4,97%, pri čemu je cenzus 5%, a liberalna FDP 4,3%, pokazuju podaci objavljeni do sada.
Lider FDP Kristijan Lindner, bivši ministar finansija čije je napuštanje vlade dovelo do kraha Šolcove koalicije, najavio je ostavku nakon što njegova stranka nije uspela da uđe u parlament.
Uspeh AfD
AfD je udvostručila rezultat i sa 10,4% na prethodnim izborima došla na 20,8% i 152 mandata u novom parlamentu, a posebno je uspešna bila u istočnim pokrtajinama, koje su bile deo nekadašnje DDR, i među mladim biračima, pokazuju podaci koje je u objavila nemačka javna televizija.
Podaci pokazuju da je AfD u Tirinigiji osvojila 38,6%, u Saksoniji 37%, u Saksoniji Anhaltu 37% a prag od 30% prešla je i u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji i Brandenburgu.
U svim ostalim pokrajinama većinu je osvojila demohrišćanska CDU, a u Bavarskoj njena sestrinska partija CSU.
Jedino je grad-pokrajina Berlin, kako pišu nemački mediji, najviše poverenja poklonio partiji Levica koja je naslednica nekadašnje istočnonemačke komunističke Jedinstvene socijalističke partije Nemačke (SED).
Ukupno posmatrano, AfD je u zapadnim nemačkim pokrajinama osvojila u proseku 18% a u istočnim 32% glasova.
Podaci pokazuju izrazito polarizovano glasanje mladih, uzrasta 18-24 godine, koji su najviše glasali za krajnje desnu AfD, ili za levičarsku partiju Levica.
U toj kategoriji birača, za Levicu je glasao 25%, a za AfD 21%.
Krajnje desna AfD je ipak najveći broj glasova dobila od birača iz starosne grupe 35 do 44 godine, i to 26%, dok joj je poverenje poklonilo samo 10% birača starijih od 70 godina.
Partije takozvanog političkog centra među mladima nisu najbolje prošle, i CDU je osvojila 13%, a SPD 12% njihovih glasova.
Dva velika grada, pokrajine, Hamburg i Bremen pretežno su glasala za socijaldemokratsku SPD, koja je uprkos tome na saveznom nivou zabeležila najgori rezultat još od 1949.
Ko će u koaliciju?
Merc je odbacio svaku mogućnost formiranja koalicije sa AfD, iako je druga po izbornom rezultatu, i koja je dobila veliku podršku Ilona Maska i potpredsednika SAD Vensa.
Govoreći posle izbora za Nemačku TV, Merc je rekao da planira da formira vladu do Uskrsa, što je za nešto manje od dva meseca. Takođe je priznao da će koalicioni pregovori biti teški dodajući da je to znao i pre izbora.
U međuvremenu, piše Politiko, otvara se pitanje da li će Merc ili Šolc ići na specijalni Evropski savet koji je za 6. mart najavio njegov predsednik Antonio Košta.
Navodi se i da je Šolc rekao da ne želi da bude pregovarač Socijaldemokrata u koalicionim razgovorima, čime se otvara put za kolidera Larsa Klingbaila ili ministra odbrane Borisa Pistorijusa.
Za Merca je, piše Politiko, olakšanje što proputinovska BSW nije prešla cenzus jer bi u suprotnom morao da se udružuje sa Socijaldemokratama i Zelenima u trostranu koaliciju. To bi pak značilo mnogo teži rad po reformskoj agendi a parlamentarnu opoziciju potpuno bi činile krajnje leve i krajnje desne partije.
Sada međutim Merc može da formira koaliciju samo sa Socijaldemokratama.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
