Evropski lideri više ne zavise od slaganja Mađarske sa ključnim politikama EU o Ukrajini, mada to ne znači da Budimpešta ne može da pravi probleme i dalje.
Šefovi država i vlada okupili su se na dvodnevnom samitu u Briselu da bi potpisali niz novih obaveza, od ekonomske konkurentnosti do finansijskih tržišta, ali je najteže pitanje, kao i uvek, bila podrška Ukrajini kojoj se mađarski premijer Viktor Orban dosledno protivi.
Orban se protivi svim naporima da se pojača vojna pomoć Ukrajini ili napreduje u vezi zahteva te zemlje za članstvo u EU.
Pravila EU zahtevaju da se svih 27 članica slože o zajedničkoj izjavi koja će biti objavljena u ime Evropskog saveta pre dve nedelje bila su u ozbiljnoj opasnosti, kada je Orban pokušao da izbaci predloge po kojima će Evropa popuniti prazninu koju je ostavila američka obustava pomoći Kijevu.
Tada je tekst koji je usaglasilo preostalih 26 članica priložen ostalim rezolucijama koje su jednoglasno dogovorene. Tako je tekst izašao kao formalni zaključak Evropskog saveta. Čini se da ta taktika funkcioniše i diplomate za Politiko kažu da nameravaju ponovo da je upotrebe.
"Izjava o Ukrajini objavljuje se kao aneks u ime 26 (članica)", rekao je jedan diplomata EU koji je želeo da ostane anoniman. "To je nova normalnost. I korisno je... Možda ćemo u nastavku naići na drige probleme", rekao je taj diplomata.
U međuvremenu, dodao je visoki diplomata EU, prigovori Mađarske se cene - i brzo ignorišu.
"Posle 6. marta (specijalnog Evropskog saveta), niko nema sumnje da postoji razilaženje sa jednom članicom. Cilj uvek treba da budu zaključci 27 članica ali, ako to nije moguće, ako su strateške podele ostale i sve ukazuje da će tako ostati, onda idemo napred sa 26", rekao je zvaničnik EU.
Evropski lideri izvojevali su veliku pobedu na Evropskom savetu početkom marta kada su obezbedili podršku slovačkog premijera Roberta Fica odvojivši ga od udruživanja snaga sa Mađarskom.
"Orban je izabrao izolaciju i put neliberalne demokratije protiv interesa EU i, zapravo, Mađarske. Date su mu brojne prilike i odbio je raširene ruke", rekao je za Poliiko drugi diplomata EU.
Dodao je da bezbednost Evrope suviše ozbiljno pitanje da bi se pregovaralo sa jednom osobom koja vidi stvari "za 180 stepeni drugačije od svih ostalih".
"Ako misli da može bolje tako što ide sam, ne mislim da bi mnogi pokušali da ga spreče", rekao je taj diplomata.
Rekao je i da EU održava svoj pristup "mir kroz snagu" koji zahteva od Ukrajine da bude u najjačoj mogućoj poziciji, sa sopstvenim snažnim vojnim i odbrambenim kapacitetima kao ključnom komponentom.
U međuvremenu je treći visoki diplomata EU rekao da blok, dok pozdravlja napore predsednika SAD Donalda Trampa da se okonča rat, ne očekuje da on uskoro promeni stav.
"Postoje pregovori SAD-Rusija i SAD-Ukrajina ali se oni ne vide kao mirovni pregovori", rekao je taj zvaničnik za Politiko.
Međutim, dodao je, "EU pozdravlja američke napore" da pokušaju da učvrste prekid vatre ali će, bez obzira na to, nastaviti da pruža materijalnu podršku Ukrajini.
Sve članice EU osim Mađarske potpisale su 20. marta u Briselu zajedničku izjavu podrške Ukrajini, drugi put u mesec dana bez Budimpešte.
Zaključke koji potvrđuju "kontinuiranu i nepokolebljivu podršku" EU nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine "snažno je podržalo" 26 od 27 lidera, navodi se u saopštenju objavljenom prvog dana samita Unije.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
