Među stalnim predstavništvima članica Evropske unije u Briselu postoji značajna razlika u nivou transparentnosti u pogledu javno dostupnih informacija o organizacionoj strukturi i sastancima ambasadora sa različitim interesnim grupama. Samo šest zemalja objavljuje sve relevantne informacije, dok su Bugarska i Irska najmanje transparentne.
Mreža evropskih organizacija civilnog društva Civil Society Europe (CSE) uradila je procenu nivoa transparentnosti na osnovu javno dostupnih informacija na sajtovima stalnih predstavništva o unutrašnjoj strukturi (uključujući portfelje i imena zaposlenih), kontakt podacima službenika (elektronska pošta i brojevi telefona) i sastancima ambasadora i predstavnika privrede, sindikata, organizacija civilnog društva (registar transparentnosti).
Šest članica (Hrvatska, Finska, Italija, Portugal, Rumunija i Švedska) imaju sve informacije dostupne i redovno ažurirane na veb-stranicama svojih ambasada u Briselu.
Većina informacija je dostupna na sajtovima osam stalnih predstavništva (Češke, Francuske, Mađarske, Malte, Poljske, Slovačke, Slovenije, Španije), dok njih pet (Kipar, Estonija, Letonija, Litvanija, Luksemburg) objavljuje samo neke kontakt podatke svog osoblja, ali ne i registar transparentnosti.
Šest stalnih predstavništava (Austrija, Belgija, Danska, Nemačka, Grčka i Holandija) objavljuju samo nekoliko imena i kontakt podatke svog osoblja, ali neka od njih imaju ažuriran registar transparentnosti.
Stalna predstavništva Bugarske i Irske ne objavljuju listu sastanaka sa zainteresovanim stranama niti bilo kakve kontakt podatke službenika.
Analiza predstavlja ažuriranu prvu procenu transparentnosti urađenu 2023. U odnosu na to istraživanje, Češka, Danska i Španija su nazadovale po standardima transparentnosti, dok su Finska, Poljska i Rumunija napredovale.
Stalna predstavništva država članica pri EU deluju kao zvanična veza između nacionalnih vlada i institucija EU i igraju važnu ulogu u oblikovanju politika EU, saopštio je 23. aprila CSE.
Transparentnost podrazumeva mogućnost da se organizacije civilnog društva i druge zainteresovane strane angažuju sa ambasadorima i državnim službenicima, kao i pristup informacijama koji neophodan uslov za učešće u kreiranju javne politike.
„Drugi važan aspekt je vođenje javne evidencije o ovim sastancima kako bi se omogućila svest javnosti o različitim akterima koji imaju za cilj da utiču na kreiranje politike EU i da li je osigurana ravnoteža između različitih interesa“, navodi se u saopštenju.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Civil Society Europe
