Nemačka ministarka privrede Katerina Rajhe zauzela se za otvorenost prema tehnologijama i ocenila da na nivou Evropske unije i atomska energija treba da bude tretirana kao održiva energija, čime je nova vlada napravila potpuni zaokret u odnosu na dosadašnji stav Berlina prema korišćenju nuklearne energije.
Rajhe je tom izjavom na sastanku posvećenom konkurentnosti u Briselu, prema pisanju medija okončala dugogodišnje protivljenje Berlina da nuklearna energija na nivou cele EU bude ravnopravno tretirana sa obnovljivim izvorima energije.
Prema pisanju portala europe.media, nova nemačka vlada demohrišćanskog kancelara Fridriha Merca je tako prestala da se protivi Francuskoj i još jednom broju evropskih zemalja, koje se godinama zalažu jednak odnos prema nuklearnoj i obnovljivim energijama. Posebno Francuska smatra da dosadašnji pristup diskriminiše njen snažan nuklearni sektor.
Portal navodi da je Rajhe, članica konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU), na marginama sastanka u Briselu rekla da je postignut sporazum o tome da "prioritet dobiju energije sa malom, ili potpuno bez emisije ugljendioksida". Izraz "niska emisija ugljenika" je, piše portal, obićno sinonim za atomsku energiju.
Nemački ministar ekologije Karsten Šnajder rekao je za agenciju dpa da se Nemačka i dalje protivi da atomska energija na nivou cele unije bude klasifikovana kao održiva energija.
"Izjave pojedinih članova Savezne vlade da postoji nova otvorenost su privatno mišljenje", rekao je Šnajder, član socijaldemokratske SPD koja je takođe deo vladajuće koalicije.
Prethodna vlada Nemačke, u kojoj su bile socijaldemokrate kancelara Olafa Šolca, Zeleni i liberalna FDP, u svom je mandatu, 2021. i 2023. godine, zatvorila i poslednjih šest nemačkih atomskih centrala.
Šnajder je rekao da nova vlada o tom pitanju nije zauzela jedinstven stav i da i neće sve dok je u njoj SPD.
Početkom maja je posle sastanka Merca i francuskog predsednika Emanuela Makrona objavljen zajednički dokument dve vlade u kojem se najavljuje novi početak u energetskoj politici, koji se "zasniva na klimatskoj neutralnosti, konkurentnosti i suverenitetu", i posebno u, između dve zemlje dugo spornoj oblasti nuklearne energije.
Šnajder je, međutim, rekao da Nemačka i dalje odbija da se atomske elekrane finansiraju iz sredstava Evropske unije, što vazi i za pokušaje da se nuklearna struja izjednači sa održivom proizvodnjom struje iz obnovljivih energija. On je rekao da se Nemačka sa razlogom odlučila za energetski sistem bez nuklearne energije.
"Atomska energija je znatno skuplja od obnovljivih alternativa, u čijem je razvoju Nemačka već poprilično napredovala" a "nosi sa sobom i nepredvidljive rizike - u kontekstu havarija i atomskog otpada", rekao je Šnajder, dodajući da on "ne može sa ozbiljnošću da takvu tehnologiju nazove održivom".
Žestoke kritike uputila je i sada opoziciona partija Zelenih, koja je u bivšoj vladajućoj koaliciji bila glavni zagovornik raskida Nemačke sa nuklearnom energijom.
Portparol Zelenih za klimatska pitanja u Evropskom parlamentu, Mihael Blos, rekao je da ministarka Rajhe "širom otvara vrata za ulaganje novca nemačkih poreskih obveznika u natrule francuske atomske centrale" i da pada u leđa domaćoj industriji obnovljive energije.
"Svako ko izjednačava atomsku energiju sa solarnom i energijom vetra slabi poverenje u energetsku tranziciju i ugrožava investicije u tehnologije budućnosti", rekao je Blos, prenosi europe.media.
Evropska komisija je u februaru 2022. godine u taksonomiju klimatski održivih delatnosti, uprkos protivljenju nekih članica, uključila i pojedine energetske delatnosti iz sektora gasa i nuklearne energije, ali kao prelazne održive delatnosti i pod određenim uslovima.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay
