Dok traje sukob Izraela i Irana, stručnjaci kažu da, iako Iran znatno povećava svoje zalihe uranijima obogaćenog gotovo do nivoa potrebnog za oružje, nema dokaza da je odlučio da napravi atomsku bombu.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je u petak, kada su prve izraelske bombe pale na Iran, da ta zemlja preduzima do sada neviđene korake da od obogaćenog uranijuma napravi oružje.

Na to je odgovorio iranski ekspert u Kriznoj grupi Ali Vaez koji je rekao da je Netanjahu uvek spreman da pokaže dokaze pred kamerama ali da za ovu tvrdnju nije ponudio nikakav dokaz.

Britanski dnevnik Fajnenšel tajms podseća da je direktorka američke obaveštajne službe Tulsi Gabard u martu u Kongresu rekla da američka obaveštajna zajednica nastavlja da procenjuje da Iran ne gradi nuklerano oružje.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), čiji su inspektori često posećivali dva glavna postrojenja za obogaćivanje uranijuma u Natanzu i Fordovu, takođe nije našla dokaz da Iran razvija nuklearno oužje.

Stručnjaci međutim upozoravaju da nedavni napredak Irana ukazuje da je stigao do toga da ima tehničko znanje i kapacitete da napravi oružje ako to želi.

Nekoliko dana pre nego što je Izrael pokrenuo napad IAEA je prvi put za dve decenije usvojila rezoluciju u kojoj se navodi da je Iran prekršio obaveze u vezi sa neširenjem oružja.

Iran je inače uvek tvrdio da je njegov nuklearni program, koji je prvobitno razvio poslednji šah uz pomoć SAD, namenjen mirnodopskim civilnim svrhama.

Međutim, prema američkim obaveštajnim procenama, Iran je počeo da radi na programu oružja pre više od dve decenije.

Fajnenšel tajms podseća da je u januaru 2016. na snagu stupio sporazum Irana i svetskih sila kojim se ozbiljno ograničavaju nuklearne ektivnosti Irana, uz strog mehanizam praćenja od strane IAEA, u zamenu za ublažavanje sankcija.

Iran je poštovao sporazum, kojim je obogaćivanje uranijuma ograničeno na 3,67% a zalihe fisionog materijala na 300 kilograma i svaki višak je transportovan u inostranstvo.

Međutim, nakon što je predsednik SAD Donald Tramp 2018. napustio sporazum i uveo sankcije Iranu, Teheran je odgovorio pojačavanjem aktivnosti i razvojem i instaliranjem hiljada naprednih centrifuga koje se koriste za proizvodnju visoko obogaćenog uranijuma.

Kako piše britanski dnevnik, za četiri godine Iran je obogatio uranijum do 60%, što je najviši zabeleženi nivo i samo korak od 90% potrebnih za nuklearno oružje.

U izveštaju IAEA iz maja navodi se su iranske zalihe uranijuma obogaćenog 60% porasle na više od 400 kilograma, što je, ako se obogati do 90%, dovoljno za deset komada oružja, dok su ukupne zalihe obogaćenog uranijuma premašile 8.400 kilograma.

Kelsi Devenport iz Udruženja za kontrolu naoružanja rekla je da je Teheran sposoban da proizvede dovoljno fisionog materijala za nekoliko nuklearnih bombi za nekoliko dana ali da i dalje treba da razvija tehnologiju za proizvodnju oružja.

"Sam proces naoružavanja teže je proceniti. Ali, verovatno bi bilo potrebno nekoliko meseci, možda i godinu dana, da se uranijum kvaliteta za naoružanje pretvori u oružje a zatim da se pošalje projektilom. Dakle, nije postojala neposredna pretnja od nuklearne bombe", rekla je Devenport, preneo je Fajnenšel tajms.

IAEA i dalje ima inspektore u Iranu ali sa ograničenim pristupom. Istovremeno stručnjaci kažu da postoji mogućnost da Teheran postavi centrifuge u objektima koje IAEA ne nadgleda.

"Iran je proizveo hiljade naprednih centrifuga a IAEA ne zna gde se sve nalaze. Dakle, postoji mogućnost da je Iran, u sklopu planova za nepredviđene situacije, izgradio tajne objekte", rekao je Vaez, preneo je Fajnenšel tajms.

Ipak, IEAE je u prošlomesečnom izveštaju navela da "nema kredibilnih indikacija o tekućem, neprijavljenom strukturiranom nuklearnom programu" ukazujući i na "izjave najviših zvaničnika u Iranu da je upotreba nuklearnog oružja nespojiva sa islamskim zakonom".

Kalkulacije vrhovnog vođe Alija Hamneija mogle bi međutim da se promene ako režim bude verovao da je suočen sa egzistencijalnom pretnjom i da mu treba nuklearno oružje da bi se obnovilo odvraćanje.

Istovremeno izraelski napadi znače da inspektori IAEA ne mogu da idu u Natanz i Fordov.

"Moja neposredno najveća briga je da li je Iran u odsustvu redovnih inspekcija, s obzirom na haos zbog napada i štetu na postrojenjima, premestio neki deo svog uranijuma obogaćenog 60%", rekla je Devenport.

Vaez smatra da će iranski režim biti oprezan ali da bi "kada se prašina slegne" mogao da oseti potrebu da obnovi prednost pre nekih budućih pregovora sa SAD, uključujući moguće povlačenje iz sporazuma o neširenju nuklearnog oružja.

Izvor: Dnevni evropski servis

Foto: Beta/AP