Evropski parlament i Savet postigli su 17. juna dogovor o razlozima za suspenziju bezviznog režima za kraće boravke u EU. Reforma mehanizma za suspenziju bezviznih putovanja omogućiće EU da fleksibilnije reaguje kada zemlje napuste važne principe njihovih sporazuma o ukidanju viza, što može da uključuje bezbednosne bojazni i kršenja ljudskih prava.
Trenutno državljani 61 zemlje mogu bez viza da putuju i borave u Uniji do 90 dana u periodu od 180 dana.
Ubuduće će se validnim razlogom za suspenziju bezviznih putovanja smatrati kršenja Povelje UN, teško kršenje međunarodnog prava o ljudskim pravima ili humanitarnog prava i nepoštovanje odluka međunarodnog suda. To pomaže usklađivanju razloga za suspenziju sa razlozima za davanje bezviznog režima i može da ima odvraćajući efekat, saopštio je Evropski parlament.
Prema novom zakonu, dodatni osnovi za suspenziju bezviznog režima uključivaće hibridne pretnje, poput od strane države sponzorisane instrumentalizacije migranata sa ciljem destabilizacije ili uznemiravanja javnosti, kao i programe davanja državljanstva investitorima (zlatni pasoši) koji izazivaju bezbednosne bojazni.
Neusklađivanje neke zemlje sa viznom politikom EU, što je potencijalno čini tranzitnom zemljom za ilegalni ulazak u EU, takođe će biti valjan razlog za suspenziju bezviznog režima.
Postojeći osnovi, uključujući nedostatak saradnje u readmisiji, važiće i dalje, naveo je EP u saopštenju.
Novi zakon donosi EU i veću fleksibilnost da suspenzijom bezviznog režima targetira vladine zvaničnike koji mogu da snose odgovornost za kršenja ljudskih prava od strane vlada.
Na osnovu predloga EP, postignut je dogovor da Komisija može da spreči članice da izuzmu od suspenzije viza nosioce diplomatskih i službenih pasoša.
Po važećim propisima, suspenziju bezviznog režima može da inicira i "značajno" povećanje broja ljudi koji ostaju u članici bez dozvole ili broja zahteva za azil iz zemlje sa niskom stopom priznavanja ili broja teških krivičnih dela.
Tokom pregovora EP i Saveta dogovoren je prag za ocenu takvog povećanja na 30% a za nisku stopu priznavanja na 20%. U veoma opravdanim slučajevima Komisija može da odstupi od tih granica.
Izvestilac za ovo pitanje Matjaž Nemec rekao je posle glasanja da će reforma pravila o vizama dati EU obnovljeni alat za odgovor na geopolitičku situaciju i nove pretnje.
"Vizna politika može da doprinese očuvanju vrednosti EU tako što će osigurati da postoje posledice kada strana vlada prekrši ljudska prava i međunarodno pravo. U takvim slučajevima predstavnicima vlada i diplomatama te zemlje trebalo bi da se ukine bezvizni režim, što ovaj sporazum (EP i Saveta) čini verovatnijim", rekao je Nemec.
Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski rekao je da bezvizna putovanja koriste i stranim državljanima i EU ali da Unija, ako građani treće zemlje to zlouotrebe, mora da ima neophodan alat da ispravi situaciju.
"Ti instrumenti mogu vršiti pritisak na zemlje koje izbegavaju saradnju u oblasti sprečavanja i borbe protiv ilegalne migracije", rekao je šef diplomatije Poljske, zemlje koja trenutno predsedava EU, objavio je Savet EU.
Privremeni sporazum treba da bude formalno usvojen u Parlamentu i Savetu.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta
