Konstantna borba za ljudska prava i solidarnost je nešto što očekuje LGBTI+ zajednicu i nakon Europrajda koji će u septembru biti održan u Beogradu, kao i potreba da se pronađe način da se životi ljudi te zajednice približe onima koji su "protiv njih", rekli su 11. avgusta učesnici panela "Od Prajda 2001. godine do Europrajda".
Direktor za Evropu organizacije Sivil rajts difenders (Civil Right Defenders) Goran Miletić kazao je na panelu da za trenutnu situaciju ne treba prebacivati odgovornost na bilo koju vlast, već na sistem koji je postavljen u Srbiji.
"Problem po sistem je što mi izlazimo na ulicu da tražimo prava, jer će onda svi moći da izađu na ulicu i da traže prava", naglasio je Miletić i dodao da ih i nakon do sada dugog puta čeka teška i spora bitka, bez prečica.
Miletić se osvrnuo i na to što će Beograd biti domaćin Europrajda, naglašavajući da je u konkurenciji bio sa Barselonom, Portom, Lisabonom i Dablinom, ali da je dobio 76% glasova za kandidaturu.
"Neće Europrajd i beogradski Prajd promeniti ništa odmah, to je samo jedna kockica koju ćemo ugraditi u mozaik", istakao je on i dodao da je najveća prednost te manifestacije što će se u tom periodu dosta pisati i pričati o tome, kao i to što će osnažiti neke LGBT osobe.
Aktivistkinja za ljudska prava Vera Kurtić ocenila je da kada se priča o problemu te zajednice, da je važno raditi na decentralizaciji, da treba obratiti pažnju i na manjinske zajednice, kao i da je veoma važna solidarnost.
Istakla je da u Srbiji nema dovoljno solidarnosti, naglašavajući da je potrebno podržati i akcije drugih zajednica, grupacija i organizacija koje se bore sa sličnim problemima.
"Mi možemo ovu bitku da vodimo još 100 godina ako ne promenimo društvo. Nije dovoljno samo da menjamo zakone", naglasila je Kurtić.
Aktiviskinja i jedna od organizatorki prvog Prajda 2001. godine Lepa Mlađenović istakla je i da problem predstavljaju "fantazije" o LGBT osobama, naglašavajući da su te fantazije "strah i stvarnost" onih koji ih imaju.
Ona je ocenila i da je nasilje koje se dogodilo na paradi 2001. godine "doprinelo da ljudi čuju da u Srbiji postoje gejevi i lezbijke" i da je to bila "kolateralna korist", naglašavajući ipak da jedan zločin koji se dogodi iz mržnje ima posledicu da cela populacija ima strah.
Jedan od organizatora beogradskog Prajda Marko Mihailović naglasio je da je strah kod LGBTI+ osoba još uvek prisutan, ali da su pored straha tu i stid i sram, naglašavajući da te osobe još uvek imaju problem da izađu u javnost i govore o svojim problemima.
Po njegovim rečima, problem nastaje i kada se priča o ljudskim pravima. Objasnio je da ta priča ne pokreće dovoljno ljude da se podignu i reaguju, već da uglavnom stvara averziju.
"Potrebno je naći način da naše živote približimo ljudima koji su protiv nas", istakao je Mihailović.
Mihailović: Zakonsko priznavanje života LGBTI+ osoba ne sme da bude privilegija
Jedan od organizatora beogradskog Prajda Marko Mihailović izjavio je da demokratija i zakonsko priznavanje života LGBTI+ osoba ne sme da bude privilegija i da mora da bude dostupno svima, naglašavajući da od svih protesta koji se dešavaju u Srbiji, Prajd najduže traje, ali je najmanje rezultata doneo.
Mihailović je za agenciju Beta rekao da se situacija za LGBTI+ zajednicu u Srbiji menja na bolje, ali da je ona, po njegovom mišljenju, ograničena na Beograd.
"Mislim da ostatak Srbije ostaje izuzetno homofobičan i mislim da ono što je najvažnije - legislativni problemi se ne rešavaju i da osim obećanja nemamo konkretne akcije", istakao je on.
Mihailović je ocenio da je na Balkanu situacija hronično loša i da je posebno opasno što bi, ukoliko dođe do unazađivanja prava, to moglo da prođe bez ikakvih reakcija i podsetio na jedan od 14 napada na Prajd info centar, kada je bio izlepljen nacističkim simbolima, naglašavajući da ne zna da li je neko od počinitelja uhapšen.
"Da se vlast ne oglasi na takve stvari je indikacija, ne samo pasivnosti, nego nedostatka mehanizama kojima bi se efektivno sprečili dalji incidenti poput toga. To je zabrinjavajuće ne samo za našu zajednicu, nego i za društvo u celini", rekao je Mihailović.
Dodao je da mu se čini da je to ono što ostatak društva ne razume - da poboljšanje pozicije LGBT+ zajednice doprinosi snaženju celog društva, ali da isto tako regres i unazađivanje ljudskih prava oduzimaju od društva u celini.
Mihailović je naglasio da ga "boli" i nedostatak empatije, solidarnosti i poštovanja za ljudske živote koji se gube nesankcionisanjem opresije.
Govoreći o Europrajdu, čiji će Beograd biti domaćin u septembru, istakao je da ga "boli i zbunjuje" činjenica da gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić "ne razume važnost tog događaja" i da ne radi sve što je u njegovoj moći da pomogne organizaciji, već, kako je ocenio, "kao da vodi antikampanju".
"Ohrabruje jedino da zamenica gradonačelnika (Vesna Vidović) i neki drugi ljudi iz vlasti rade sa nama na pripremama, ali i to je nedovoljno. Europrajd će svakako biti jedan veliki uspeh, ali će isto tako biti i jedna propuštena šansa", rekao je Mihailović.
Istakao je da će Europrajd pre svega biti jedan protest i naglasio da pokušavaju da promene modalitet Prajda unošenjem malo više zabave, kako je objasnio, u nadi da će to privući više ljudi.
"Važno je da ljudi prestanu da se plaše i da imaju zablude oko toga šta Prajd predstavlja", kazao je on.
Prajd info centar, koji danas obeležava pet godina postojanja, po rečima Mihailovića jedan je od najboljih aktivističkih poteza.
Osim što je dao sigurno mesto LGBTI+ zajednici i prostor za događaje, kazao je Mihailović, dao je i samo fizičko prisustvo i vidljivost simbola te zajednice, naglašavajući da je u tom centru od osnivanja organizovano na stotine događaja, kao i da je tuda prošlo na hiljade ljudi.
Tekst je objavljen u okviru Programa tranzicione saradnje Republike Češke.
Izvor: Beta
Foto: Beta
