Evropska unija mora da bude glasnija u odbrani ljudskih prava i da to pitanje više ističe u okviru procesa evropskih integracija Zapadnog Balkana, rekli su danas učesnici Beogradske bezbednosne konferencije, istakavši da je uloga branilaca ljudskih prava ključna za bezbednost i demokratiju.
Komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović ocenila je da je situacija veoma problematična i da je posebno zabrinuta zbog sve većeg rizika s kojim se suočavaju oni koji otkrivaju korupciju, brane životnu sredinu, rade na pravednoj tranziciji i LGBT osobe.
Mijatović je na panelu „Ljudska dimenzija bezbednosti na Zapadnom Balkanu – Da li ima zaštite branilaca ljudskih prava?“ rekla da je uznemirena uslovima u kojima branioci ljudskih prava rade u Srbiji i regionu i da je zabrinuta jer su oni stalno ugroženi i pod pritiskom države i nedržavnih aktera, kao i zbog nekažnjivosti zločina protiv njih.
Ona je podsetila da o braniocima ljudskih prava pojedini javni zvaničnici ili mediji govore kao o stranim agentima, plaćenicima, izdajnicima.
„Problem na Zapadnom Balkanu je što i dalje nema dovoljno razumevanja i priznanja važnosti rada branilaca ljudskih prava da bi društva mogla da napreduju, postanu liberalnija, modernija i bezbednija. Ne možete imati pravu bezbednost ako branioci ljudskih prava, uključujući novinare, ne mogu da rade slobodno i bezbedno“, rekla je Mijatović.
Ona je istakla da su branioci ljudskih prava ključni da region izađe iz teške prošlosti i da se suoči sa izazovnom sadašnjošću.
„Ako nismo spremni da iznesemo i razgovaramo o problemima, da imamo mogućnost da gradimo mostove na poverenju i istini, onda ne mislim da region ide u dobrom pravcu“, kazala je Mijatović i dodala da vlast mora da bude odgovorna i da poštuje svoje obaveze i rezolucije koje je potpisala.
Mijatović je rekla da je potrebno više isticati pitanje ljudskih prava u okviru procesa pristupanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, kao i da je neophodna međusobna solidarnost nevladinih organizacija koje brane prava različitih grupa ljudi.
Poslanica Evropskog parlamenta iz Mađarske Katalin Čeh je istakla da Evropska unija mora mnogo više da radi na odbrani ljudskih prava, uključujući finansijsku podršku i obezbeđivanje direktnih kanala komunikacije, i da od zemalja kandidata za članstvo traži stvarne rezultate.
„Moramo da budemo glasniji, posebno u regionu u kojem je pristupanje EU strateški princip, ljudska prava moraju da budu stavljena na sto mnogo više, ne treba da bude nijednog dijaloga komesara (EU za proširenje Olivera) Varhejija sa liderima zemalja Zapadnog Balkana bez isticanja posebnih slučajeva koji to jasno ilustriuju“, rekla je Čeh.
Evropska komisija mora da stavi ljudska prava na vrh agende bilo koje diskusije o trgovini, pristupanju, bilateralnim ili multilateralnim pitanjima, rekla je Čeh i istakla da je „bez snažne demokratije na Zapadnom Balkanu cela bezbednost evropskog projekta u opasnosti“.
Čeh je ocenila da trend demokratskog nazadovanja demokratije nije pristuan samo na Zapadnom Balkanu i da i EU, ako želi da bude kredibilan akter, mora da „dovede kuću u red“ i da ne sedi po strani kada neke članice pokazuju znake demokratskog nazadovanja.
Direktor evropske kancelarije Amnesti internešenel Nils Muižnieks je takođe istakao važnost solidarnosti i da branioci moraju međusobno da se udružuju, jer je, kako je kazao, teško boriti se ako mislite da ste sami.
Muižnieks je kazao da je primarni cilj njegove organizacije dati glas žrtvama kršenja ljudskih prava i da se njihovo istraživanje fokusira na njihova svedočenja.
Branioci ljudskih prava i novinari u regionu se sve češće suočavaju sa tužbama za klevetu, SLAPP tužbama i kampanjama blaćenja, rekao je Muižnieks i dodao da će se Amensti internešenel u narednim mesecima i godinama fokusirati na kršenja prava na slobodno izražavanje i okupljanje.
Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Katarina Golubović ocenila je da su ugrožena ljudska prava rezultat slabih demokratskih institucija i da ljudi više ne veruju u institucionalnu zaštitu svojih prava, zbog čega izlaze na proteste.
Golubović je istakla da je važno objasniti građanima koliko je važan rad branilaca ljuskih prava, jer kada su u državi slabe institucije, neophodno je poverenje građana, kao i podrška medija.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Twitter
