Organizacija za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč (HRW), oštro je kritikovala Švedsku, ocenjujući da je ta zemlja, da bi dobila zeleno svetlo Ankare za ulazak u NATO, učinila prevelike ustupke Turskoj, pa i po cenu kršenja ljudskih prava.
Švedska je u maju 2022. podnela zahtev za ulazak u NATO, ali njeno članstvo u alijansi i dalje blokira Turska, koja je postavila veoma stroge uslove i, uprkos apelima svih partnera iz NATO, odbija bilo kakav kompromis. Ulazak neke zemlje u NATO moraju da odobre sve članice alijanse.
Turska vlada prebacuje Švedskoj da je podržavala kurdske Narodne zaštitne jedinice (YPG) u sirijskom Zapadnom Kurdistanu u borbi protiv ekstremista islamske države.
Ankara tu kurdsku paravojnu grupu poistovećuje sa kurdskom militantnom Radničkom partijom Kurdistana (PKK) koju smatra terorističkom organizacijom.
Nova desničarska vlada Švedske u novembru je najavila da će se distancirati od YPG.
Direktorka HRW Tirana Hasan je kritikovala taj potez Švedske, preneo je 13. januara briselski portal EURACTIV.
"Ako je Švedska spremna da zbog političke koristi zatvori oči pred turskim kršenjem ljudskih prava, onda je to jedan od najzabrinjavajućih trendova koje smo imali prilike da vidimo proteklih godina", rekla je Hasan za švedski javni radio Sveriges Radio.
Ona je ocenila i da je problematično da demokratska zemlja poput Švedske sarađuje sa Turskom, koja je u najnovijem izveštaju HRW o stanju ljudskih prava u svetu, objavljenom 12. januara ne dopušta slobodu izažavanja i slobodne medije.
U izveštaju se ukazuje i na manjkavosti u vladavini prava u Turskoj i zabranu demonstriranja.
"Ako Švedska želi da sačuva svoj međunarodni ugled, nije dovoljno da bude procenjivana samo po tome koliko se u njoj samoj poštuju ljudska prava, nego i po tome sa kojim zemljama Švedska sarađuje", rekla je Hasan.
Premijer Švedske Ulf Kristerson nedavno je rekao da njegova zemlja niti može, niti namerava da ispuni sve zahteve Turske, posebno one koji se odose na proterivanje i izručenje većeg broja političkih, uglavnom kurdskih aktivista, koje vlasti u Ankari nazivaju teroristima.
"S vremena na vreme, Turska spomene osobe čije izručenje želi. Ja sam rekao da će se ta pitanja rešavati po švedskom zakonu. Švedski državljani nikada neće biti izručeni nekoj stranoj zemlji", rekao je Kristerson 8. januara.
Negova je izjava izazvala negodovanje Ankare, koja je uzvratila da je Turska "zatražila stvari koje je dogovorila multilateralnim ugovorom sa Švedskom i Finskom", koja takođe čeka dozvolu Turske da se pridruži NATO.
"Sada je na Švedskoj i Finskoj da ispune svoje obaveze", rekao je za švedski Aftonbladet Ahmet Berat Čonkar, visoki zvaničnik vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP) turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.
Nedavna anketa agencije Ipsos pokazala je da među švedskim građanima postoji snažna podrška da njihova vlada ne popusti pred zahtevima Turske.
U anketi je više od 79% učesnika reklo da Švedska u odnosima sa Turskom treba da stane u odbranu svojih zakona i načela, makar i po cenu da to odloži njen ulazak u NATO.
Svega deset odsto je reklo da Stokholm treba da učini sve da što pre uđe u NATO, čak i ako bi to znači dovođenje u pitanje sopstvenih zakona.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay
