Evropski sud za ljudska prava (ECHR) prvi put će 29. marta razmotriti dve istorijske tužbe koje se bave odgovornošču vlasti za klimatske promene i kojom građani od svojih država traže da ih zaštite od tih promena.
Odluka suda, koja se očekuje tek u drugoj polovini godine, u osnovi će se svesti na pitanje da li su zaštita klime i zaštita od klimatskih promena takođe ljudsko pravo.
Tužbu koja će biti prva razmotrena podneli su zajedno četiri žene starosti između 80 i 90 godina i švajcarsko udruženje Klimaseniorke, koje okuplja švajcarskih žene starije dobi.
Tužiteljke ukazuju na zdravstvene probleme zbog klimatskih promena koji postaju ozbiljniji u vreme toplotnih talasa, i koji narušavaju njihov život i zdravlje. Među članica udruženja klimaseniorinen, čak 650 njih je starije od 75 godina, objavio je ECHR.
"Globalno zagrevanje čini da ljudi obolevaju. Mi stariji ljudi deo smo toga - zbog češćih i intenzivnijih toplotnih talasa, za nas nesrazmerno raste rizik preranog obolevanja i smrti. Pored toga, moramo danas delovati da bismo naše potomke sačuvali od još daleko strašnijih posledica. Tužimo jer se dovodi u pitanje sve ono što nam je drago", saopštilo je udruženje Klimaseniorke.
Članice udruženja, koje uživa podršku Grinpisa i drugih nevladinih organizacija, punih šest godina su pred švajcarskim nadležnim organima pokušavale da dokažu da klimatska politika njihove vlade za njih predstavlja zdravstveni rizik.
One su u podnescima vladi, ministarstvima i sudovima ukazivale na propuste vlasti u različitim oblastima zaštite klime, i ujedno od njih tražile da preduzmu neophodne mere kako bi dostigle klimatske ciljeve zacrtane za 2030. godinu Pariskim klimatskim sporazumom iz 2015.
Nadležni sudovi i ministarstvo odbacili su njihove žalbe kao nedopuštene, uz obrazloženje da tužiteljke nisu bile individualne pogođene u smislu da su im prekršena konkretna prava i da zato ne mogu biti smatrane žrtvama.
U tužbi podnetoj ECHR 2020. godine, tužiteljke tvrde da je država Švajcarska propustila da efikasno, u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima zaštiti njihov život i obezbedi poštovanje njihovog privatnog i porodičnog života i doma.
Takođe 29. marta sud će održati i prvo saslušanje povodom tužbe Damjena Karema, gradonačelnika jednog malog gradića nedaleko od Dankirka, na oblama Lamanša.
Karem je, kako je saopštio sud, godinama slao podneske predsedniku, premijeru i ministarstvu ekologije Francuske.
U podnescima je tražio da preduzmu korake kako bi se u Francuskoj smanjila emisijia štetnih gasova, da usvoje zakone koji će klimatske kriterijume učiniti prioritetom i da se Francuska prilagodi klimatskim promenama.
U tužbi podnetoj ECHR, i Karem je ocenio da propuštanje njegove vlade da osigura da u Francuskoj štetne emisije ostanu ispod limita koji je i sama Francuska odredila, predstavljaju kršenje prava na život, garantovanog Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.
On je dodao da je francuska vlada, odbacujući njegove zahteve, demonstrirala prezir prema njegovom "pravu na normalan privatni i porodični život", naveo je ECHR.
Kasnije narednog leta, sud će ramotriti i tužbi koju je iz istih razloga grupa mladih Portugalaca podnela protiv 33 članice Saveta Evrope, čiji je deo i ECHR i pod čijim okriljem je nastala Evropska konvencija o ljudskim pravima.
Iako odluka ECHR obavezuje samo zemlju protiv koje je tužba odneta, na eventualnu odluku da klimatske promene podrivaju i ljudska prava i da su države dužne da preduzme strože mere ne bi mogle da se ogluše ni ostale potpisnice evropske konvencije.
Izvor: Dnevnievropski servis
Foto: ECHR
