Srbija je po stanju ljudskih prava LGBT populacije na 26. mestu od 49 evropskih zemalja na listi organizacije ILGA Evrope, sa raširenim govorom mržnje prema toj zajednici i nekažnjenim zločinima iz mržnje kojih je sve više.
ILGA Evrope je 11. maja objavila Duginu mapu na kojoj su zemlje Evrope ocenjene prema tome u kom procentu su LGBT osobe ostvarivale svoja prava 2022. godine.
U Srbiji se ostvaruje 35% ljudskih prava pripadnika LGBT zajednice, pri čemu se najveći procenat ispunjava u kategorijama civilnog društva (83%) i jednakosti i nediskriminacije (64%), dok nijedan kriterijum nije ispunjen u kategoriji porodice, koja uključuje bračne i građanske zajednice i pravo na usvajanje dece.
"Govor mrženje protiv LGBT i dalje je ozbiljan problem ove godine, najčešće u kontekstu Evroprajda u Beogradu", navedeno je u delu izveštaja za Srbiju.
U izveštaju se podseća na izjavu episkopa banatskog Nikanora da će prokleti organizatore i učesnike Prajda, kao i nekoliko "neprijateljskih izjava" patrijarha Porfirija. Takođe se navodi i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je Evroprajd "pokvareno nametnuta tema srpskom narodu".
Zločini iz mržnje se i dalje redovno dešavaju i uglavnom prolaze nekažnjeno, navodi se u izveštaju i dodaje da je udruženje "Da se zna!" dokumentovalo najveći broj incidenata protiv LGBT od 2017 – 83 slučaja govora mržnje, zločina iz mržnje i diskriminacije tokom 2021, što je 38% više nego 2020.
"Broj zločina iz mržnje se naglo povećao u avgustu i septembru posle niza izjava mržnje političara i verskih vođa", ističe se u izveštaju.
Tokom Evroprajda, dodaje se, zabeleženo je 16 napada na učesnike, a u nekoliko slučajeva policija je odbila da interveniše.
Beogradski Prajd info centar je ponovo bio meta napada u februaru i oktobru, navodi organizacija i napominje da je prvi put jedan političar, tadašnji zamenik gradonačelnika Goran Vesić, osudio nasilje.
U izveštaju se podseća da je u januaru parlament usvojio novu strategiju o prevenciji i zaštiti od diskriminacije, ali da je nacrt zakona o istopolnim partnerstvima i dalje na čekanju.
U cilju poboljšanja pravne i političke situacije LGBT osoba u Srbiji, ILGA Evrope preporučuje usvajanje zakonskih mera za prepoznavanje i zaštitu istopolnih parova, donošenje politika koje se bore protiv mržnje na osnovu seksualne orijentacije, rodnog identiteta i polnih karakteristika i reformisanje zakonodavnog okvira za pravno priznanje roda.
Kada je u pitanju region Zapadnog Balkana, isti procenat ostvarenih prava LGBT osoba imaju Kosovo i Albanija, koje se nalaze na 27. i 28. mestu. Severna Makedonija je sa 29% na 32. mestu, Bosna i Hercegovina sa 40% na 22, a Crna Gora sa 61% na 12. mestu.
Hrvatska je među zemljama u kojima je tokom prethodne godine ostvaren najveći napredak, zahvaljujući odluci suda da istopolni parovi mogu da usvajaju decu.
Pripadnici LGBT zajednice najviše prava imaju na Malti (89%), koja je već osmu godinu zaredom na prvom mestu, a posle nje su Belgija i Danska.
Na dnu liste su Azerbejdžan, Turska i Jermenija, kao i prethodne tri godine.
Među zemljama Evropske unije najlošije je rangirana Poljska (15%), zatim Rumunija (18%) i Bugarska (20%).
ILGA Evrope je saopštila da javni diskurs postaje više polarizovan i nasilan, posebno protiv trans osoba, ali da politička odlučnost da se unaprede prava LGBT zajednice donosi rezultate. Najveći napredak, dodaje se, postigle su zemlje koje su uvele pravno priznanje roda zasnovano na principu samoodređenja.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: ILGA-Europe
