U senci humanitarnih posledica ruskog napada na Ukrajinu, u evropskim zemljama su i 2022. godine pripadnici LGBTI zajednice i Romi bili izloženi diskriminaciji, a organizacijama civilnog društva je sužavan prostor za delovanje, navodi se u godišnjem izveštaju Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije.
To telo Saveta Evrope je u godišnjem izveštaju o svojim aktivnostima 2022. godine, objavljenom 1. juna, navelo da je agresiji Rusije na Ukrajinu prethodila, a i dalje je prate ultra-nacionalistički diskurs i propaganda.
ECRI posebno navodi "apsurdno" žigosanje svih Ukrajinaca koji sebe ne smatraju "proruskim" kao neonacista, što je "uvreda za milione žrtava nacizma".
Izbeglički talas iz Ukrajine kakav nije zabeležen od Drugog svetskog rata doneo je poseban izazov za evropske zemlje i društva, i iako je uglavnom za pohvalu način kako su evropske zemlje primile izbeglice, "uslovi zaštite...razlikovali su se u zavisnosti od državljanstva izbeglica".
Uz to, nejednak tretman doživeli su i pripadnici različitih etničkih zajednica, kao na primer Romi iz Ukrajine, naveo je ECRI.
Navodeći da je i na stotine hiljada Rusa napustilo svoju zemlju i naselilo se u članicama Saveta Evrope za koje im nije bila potrebna viza, ECRI pozdravlja činjenicu da su te zemlje domaćini brzo reagovale kako bi raspršile eventualno početno neprijateljstvo i govor meržnje prema tim ljudima.
Komisija naglašava da je u toj oblasti i dalje potreban poseban oprez.
Druga tematska oblast kojom je ECRI bio zaokupljen 2022. godine bio je položaj LGBTI zajednice, koji je u Evropi veoma neujednačen. LGBTI osobe i njihove pristalice suočavali su se sa zabranama izražavanja i okupljanja.
Pojedine zemlje najavile su planove da brak definišu kao zajednicu koja je iskučivo moguća između muškarca i žene i unošenja u ustav zabrane usvajanje dece za istopolne parove, podseća ECRI.
Dodaje se i da je nekim članicama Saveta Evrope egzistencija LGBTI osoba tabu tema, a da se u drugim homofobne izjave političara signal da još puno toga treba učiniti na suzbijanju diskriminacije.
U Evropi su i dalje vrlo rašireni anticiganizam i govor mržnje protiv Roma. Oni se i dalje u medijima prikazuju u negativnom svetlu, a problem su i segregacija romske dece u školama i uslovi u kojima Romi žive.
ECRI naglašava da u mnogim evropskim zemljama iseljavanje Roma iz ilegalnih naselja ostaje popularna mera među stanovništvom, što lokalne vlasti ohrabruje da pribegavaju takvim evikcijama, a da ne nude nikakvu zaštitu iseljenim ljudima.
Izvestan napredak, kako se navodi, zabeležen je kod kompenzacije Roma za nepravde koje su im učinjene u prošlosti, kao što su bile prisilna sterilizacija, ili policijsko nasilje. Rasizam policije prema Romima i dalje postoji kao problem, navodi ECRI, i poziva sve očevice takvih zloupotreba da o njima svedoče.
U izveštaju, ECRI izražava žaljenje zbog sužavanja prostora za delovanje aktera civilnog društva u nekim zemljama. Kao primer se navodi da su u nekim zemljama Evrope postupci registracije nevladinih organizacija postali komplikovaniji, da su uvedeni dodatni porezi.
Ukazuje se i na neopravdane administrativne kazne i na pravila koja se odnose na finansiranje iz inostranstva, kao i da su prijavljivani slučajevi da su političari i vladini zvaničnici stigmatizirali i zastrašivali civilni sektor.
ECRI naglašava da akteri civilnog društva bukvalno nemaju načina da se zaštite ukoliko "svi relevantni elementi zaštite, kao što su versko opredeljenje, seksualna orijentacija ili rodni identitet, ne budu uključeni u zakone o govoru mržnje, odnosno zločinu iz mržnje".
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Savet Evrope
