U svetu je ove godine zabeležen neznatni napredak u oblasti rodne ravnopravnosti i ovim tempom biće potrebno još pet generacija da se postigne puni rodni paritet, a Srbija je po položaju žena na 26. mestu, prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma objavljenom 12. juna.
Položaj žena rangiran je na osnovu njihovog učešća u ekonomskom životu, u politici, pristupa obrazovanju i na osnovu zdravstvenih okolnosti i životnog veka.
Srbija je najbolje rangirana kada je reč o učešću žena u političkom životu i po tom kriterijumu je na 25. mestu, dok je prošle godine bila na 32. mestu.
Napredak je postigla i po kriterijumu uključenosti žena u ekonomski život i njihovim ekonomskim šansama, po kojem se popela sa 69. na 63. mesto.
U oblasti zdravstvenih uslova i životnom veku Srbija je ostala na 79. mestu, dok je po kriterijumu pristupa žena obrazovanju nazadovala za dva mesta i ove godine je na 39. mestu.
Ukupno gledano, Srbija je znatno popravila poziciju na listi u odnosu na prošlu godinu, kada je bila 38. od 146 analiziranih zemalja. Međutim, godinu dana ranije Srbija je bila 23, a 2021. je bila na 19. mestu.
Jaz između žena i muškaraca u Srbiji je za proteklu godinu smanjen za 1,9%.
Ove godine Srbija je najviši skor dobila za učešće u primarnom, sekundarnom i tercijalnom obrazovanju.
Kada je u pitanju jednakost plata za slične poslove zauzela je 59. mesto, a po udelu žena koje su zakonodavci, visoki zvaničnici i menadžeri 67. mesto.
Bolje je rangirana po indikatorima žene u parlamentu (33. mesto) i žene na ministarskim pozicijama (24. mesto).
Fondacija Svetski ekonomski forum (WEF) iz Ženeve na osnovu četiri glavna kriterijuma procenjuje jaz koji u nekoj zemlji postoji između polova, nezavisno od stepena razvoja neke države i realnih mogućnosti koje ona nudi svojom stanovnicima.
Ove godine je u svetu jaz između žena i muškaraca zatvoren 68,5%, za 0,1% više nego prošle godine.
Međutim, sadašnjim tempom biće potrebno još 134 godine, odnosno pet generacija, da se postigne potpuni rodni paritet, saopštio je WEF.
„Uprkos nekim svetlim tačkama, spor i postepeni napredak istaknut u ovogodišnjem Izveštaju o globalnom rodnom jazu naglašava hitnu potrebu za obnovljenom globalnom posvećenošću postizanju rodnog pariteta, posebno u ekonomskim i političkim sferama“, rekla je generalna direktorka WEF-a Sadia Zahidi.
U saopštenju se ističe da se ove godine održava više od 60 nacionalnih izbora i da je to prilika da se poboljša politička zastupljenost žena i smanji ukupni rodni jaz.
Međutim, visoke pozicije u politici i industriji ostaju uglavnom nedostupne za žene širom sveta.
Napredak je postignut kada je u pitanju zastupljenost žena u inženjeringu veštačke inteligencije, koja se više nego udvostručila od 2016. godine.
Na prvom mestu po indeksu rodne ravnopravnosti je Island, koji je uspeo da zatvori jaz 93,5%.
Još osam zemalja je uspelo da zatvori jaz više od 80%, a među njima su Finska, Norveška, Novi Zeland i Švedska.
Među 10 najbolje rangiranih zemalja su uglavnom evropske zemlje, ali i NIkaragva i Namibija.
Posmatrano po regionima, na prvom mestu je Evropa, koja je zatvorila jaz 75%. Od 2006, kada je WEF objavio prvi izveštaj o rodnoj ravnopravnosti, ukupan evropski rodni paritet je poboljšan za 6,2 procentna poena.
Na začelju su Bliski istok i Afrika, a najlošije rangirane zemlje su Sudan, Pakistan i Čad.
Od zemalja Zapadnog Balkana, najbolje je rangirana Albanija, na 23. mestu, Severna Makedonija je na 58, Crna Gora na 67. i BiH na 78. mestu.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay.com
