Vodeće organizacije za zaštitu ljudskih prava smatraju da zapadne zemlje treba da iskoriste predstojeće klimatske pregovore COP29 u Azerbejdžanu da izvrše pritisak na Baku zbog "opakog obračuna" sa novinarima, opozicionarima i aktivistima.
Konferenciji UN o klimi COP29 biće održana u glavnom gradu Azerbejdžana od 11. do 22. novembra.
Dok je fokus sveta sve više na ponašanju autokratskih režima, Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) i Fridom nau (Freedom Now) pozvali su EU i međunarodne organizacije da se, kada se svetski lideri okupe za mesec dana na godišnjem samitu, založe za slučajeve "proizvoljno zatvorenih" političkih zatvorenika u Azerbejdžanu, preneo je briselski Politiko.
"Poslednji talas hapšenja i osuda seje strah među preostalim nezavisnim i kritičkim glasovima", navodi se u izveštaju dve NVO.
Dodaje se da je rastući broj aktivista civilnog društva napustio Azerbejdžan od novembra 2023. "smanjujući dalje diverzitet organizacija i aktivista koji govore o ljudskim pravima".
Prema NVO, EU i njene članice, koje su povećale zavisnost od Azerbejdžana kako bi zamenile rusko fosilno gorivo, treba da vežu trgovinske odnose sa tom zemljom sa "konkretnom posvećenošću ljudskim pravima".
U izveštaju se ukazuje na niz "lažnih" slučajeva protiv novinara i NVO. Neki su "suočeni sa krivičnim tužbama, uključujući za ilegalno poslovanje, pranje novca, falsifikovanje dokumenata i izbegavanje poreza".
Vlada Azerbejdžana nije odgovorila Politiku na zahtev za komentar.
Naftom i gasom bogati Azerbejdžan rangiran je kao jedna od najmanje demokratskih zemalja u svetu. Fridom haus je svrstao u "konsolidovane autoritarne režime" koji ima nula od 40 poena na indeksu političkih prava.
Podseća se i na ofanzivu Azerbejdžana pre godinu dana radi ponovnog zauzimanja otcepljenog regiona Nagorno-Karabah, što je izazvalo masovni egzodus 100.000 etničkog jermenskog stanovništva i hapšenje lidera separatista pod optužbom za etničko čišćenje.
Ulogu domaćina prestižnog svetskog klimatskog skupa Azerbejdžanu osporavaju brojne grupe civilnog društva, ne samo zbog objavljenih planova te zemlje da poveća proizvodnju gasa.
Pre mesec dana koalicija NVO objavila je zajednički poziv učesnicima COP29 da od Azerbejžana traže da poštuje obaveze na planu ljudskih prava.
Takođe je gotovo 60 američkih zakonodavaca u otvorenom pismu nedavno od američkog državnog sekretara Entonija Blinkena tražilo da "izvrši pritisak da se odmah i bezuslovno oslobode svi politički zatvorenici, taoci i ratni zarobljenici", i Azerbejdžanci i Jermeni.
Međutim, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, koji je 2003. preuzeo vlast od oca, nazvao je apel "odvratnim" i istakao da neće imati uticaja na Baku.
Politiko podseća i da je portparol EU Peter Stano letos upozorio da Brisel vidi "zabrinjavajći i rastući broj pritvaranja nezavisnih novinara, boraca za ljudska prava i predstavnika civilnog društva od kraja prethodne godine".
Služba za medije azerbejdžanskog ministarstva spoljnih poslova u odgovoru je optužila EU za "provokaciju".
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: cop29.az
