Nemačka najveća opoziciona partija, Hrišćansko-demokratska unija (CDU) u načelu podržava rešenje da se postupak dodele azila iz Evropske unije izmesti u treće zemlje, ali je visoki zvaničnik CDU Torsten Fraj ocenio da za to nisu pogodne zemlje Zapadnog Balkana.
"Po mom mišljenju, zemlje Zapadnog Balkana nisu pogodne za bezbedni model trećih zemalja", rekao je šef poslaničke grupe Fraj 15. oktobra u Berlinu, prenele su agencije.
Naglasio je da pre svega sporazum Rima i Tirane, o otvaranju u Albaniji logora za migrante koji stignu u Italiju, gde će se provervati i njihovo pravo na azil, ne može da bude uzor za Nemačku.
U albansku jadransku luku Šenđin 16. oktobra je dopolovio prvi brod italijanske ratne mornarice sa 16 migranata, Egipćana i Bangladešana koji su upeli da preko Sredozemlja stignu do iltalijanskog ostrva Lampeduza.
Fraj je zbog tog sporazuma oštro kritikovao Albaniju, ali pre svega Italiju. On je rekao da se Italija sporazumom formalno obavezala da migrante čiji zahtev za azil bude odbijen deportuje u matične zemlje, preneo je Rojters.
"Ali Albanija se za to neće brinuti i Albanija će jednostavno tim ljudima otvoriti kapije", rekao je Fraj, dodajući da se ni Italija neće potruditi da migrante ponovo vrati u zemlje iz kojih su došli.
A odbijeni azilanti, prema njegovim rečima, neće preko Jadrana krenuti u Italiju, već će se zapadnobalkanskom rutom uputiti ka Nemačkoj. On je ocenio zbog toga rešenje sa izmeštanjem postupka azila u zemlje Zapadnog Balkana za Nemačku nije nikakava opcija. On je ocenio da eventualne treće zemlje treba da budu zemlje izvan Evrope.
A Italija, dodao je, već sada krši pravo EU, pošto odbija da primenjuje Dablinska pravila i da prihvati migrante za koje bi procedura dodele azila morala da se sprovodi u samoj Italiji, kao zemlji u koju su prvu stigli.
Realizaciju sporazuma Italije i Albanije sa pažnjom prate druge zemlje Evropske unije, a interesovanje je izrazila i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Premijerka Italije Đorđa Meloni je 15. oktobra u italijanskom Senatu hvalila sporazum koji je njena desničarska vlada postigla sa Albanijom, navodeći da bi to mogao da bude model i za sklapanje sluičnih ugovora sa drugim zemljama kojer nisu članice EU, prenela je agencija Ansa.
"Italija je dala dobar primer potpisujući italijansko-albanski protokol o procesuiranju zahteva za azil na albanskoj teritoriji, ali pod jurisdikcijom Italije i EU", rekla je Meloni.
Rekla je da su dva izbeglička centra predviđena sporazumom, u Šenđinu i u selu i bivšoj vazduhoplovnoj bazi Đader na severu Albanije, sada spremna i operativna. U njih će, kako je ranije navela italijanska vlada, biti smeštani samo muškarci migranti iz zemalja koje Italija smatra sigurnim zemljama porekla.
Dva centra su praktično italijanski izbeglički logori na albanskom tlu, a prema pisanju italijanske štampe, vlada u Rimu će u narednih pet godina za njih izdvojiti oko 670 miliona evra.
"To je nov, hrabar put bez presedana, koji savršeno odražava evropski duh i koji sadrži sve što je potrebno da bi bio ponovljen i sa drugim nečlanicama EU", rekla je Meloni.
Albanski premijer Edi Rama je u intervjuu za izdanja nemačke medijske kuće IPPEN MEDIA rekao da se po pitanju ilegalnih migracija zalaže za sveobuhvatni sporazum Zapadnog Balkana i cele EU, koji do sada nije postignut.
"To je neophodno kako bi se sprečile podele u raspravi o migracijama, a posebno Nemačkoj su potrebne i opcije za regularne migracije, zbog radnih mesta i blagostanja", rekao je Rama.
On je rekao da je zadatak Italije da brodovima dovozi migrante u Albaniju, i da je ona nadležna i za njihovu registraciju i zbrinjavanje potrepštinama, kao i za konačnu odluku o njihovom statusu.
Upitan kako treba da izgleda deportacija odbijenih izbeglica, Rama je rekao da je ideja priojekta da se migrantima koji nemaju izgleda da dobiju azil unapred "pošalje signal koji će ih odvratiti od prelaska" Sredozemlja, a da o drugim stvarima ne može "u ovom trenutku ništa da kaže, jer je proces još na samom početku".
Rama je ranije rekao da su mu se i druge članice EU obratile sa zahtevom da otvore slične izbegličke logore u Albaniji, ali da ih je odbio i samo za Italiju napravio izuzetak.
Aktivisti za zaštitu ljudskih prava oštro su kritikovali italijanski projekat, nazivajući ga "italjanskim Gvantanamom", po američkoj zarobljeničkoj bazi na Kubi. Aktivisti su doveli u pitanje i legalnost italijanskog plana.
Sumnju u zakonitost izrazio je ranije i Evropski sud pravde (ECJ), pošto se sigurnom zemljom porekla može smatrati samo država u kojoj izbeglici ne preti progon ili mučenje, a čak 15 od 22 zemlje koje je Italija kvalifikovala kao sigurne ne ispunjava taj uslov, piše agencija dpa.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
