Ekspertska grupa na visokom nivou za lažne vesti objavila je izveštaj sa preporukama. Kristof Leklerk, jedan od članova te grupe, u autorskom tekstu za EURACTIV.com piše o potencijalnim efektima pred izbore u EU 2019. i o značaju za medijski sektor.

Autor: Kristof Leklerk (Christophe Leclercq), osnivač mreže EURACTIV i Fondacije EURACTIV i jedan od stručnjaka Ekspertske grupe na visokom nivou (HLEG) Evropske komisije. Zadatak HLEG je savetovanje o političkim inicijativama za borbu protiv širenja lažnih vesti i dezinformacija "onlajn". Leklerk je i izvestilac podgrupe koja predstavlja medije, civilno društvo, akademike i platformu GAFA (Gugl, Epl, Fejsbuk i Amazon).

Od januara 2018. godine 39 aktera (iz novinarstva, civilnog društva, organizacija za proveru podataka) savetuju EU o inicijativama za borbu protiv lažnih vesti i dezinformacija koje se šire "onlajn".

S obzirom na njihove različite interese, začuđujuće je što smo na nivou HLEG gotovo došli do konsensusa. Kako smo to uspeli? Zato što je ono što je u pitanju više od biznisa: to je zdravlje naše demokratije. I u Evropi i u SAD. Tvrdim da su se, da je bilo manje dezinformacija, i Trampov izbor i Begzit mogli izbeći.

"Lažne vesti" nisu nelegalne informacije

Najpre definicija. Mi se ne bavimo nelegalnim vestima kao što su klevete ili objavljivanje rasističkog sadržaja. To je već regulisano brojnim propisima. Niti se bavimo satirom ili novinarskim greškama, za koje postoje korektivne politike.

Fokus naše grupe je na namernim dezinformacijama, bilo da su s političkim ili s komercijalnim motivom. Ovih dana najviše se govori o destabilizaciji finansiranoj iz Rusije. Ali, ima i drugih lažnih vesti, "domaćeg" porekla.

Te akcije predstavljaju izazov. Sudija ne može jednostavno da zabrani lažne vesti. Najpre zbog brzine kojom se šire na društvenim medijima i drugim digitalnim platformama. Ali i zbog toga što je veoma teško ustanoviti "pravu istinu" u tim pitanjima, zakonski u svakom slučaju.

Konačno, ali ne manje značajno, zato što bi takve intervencije značile cenzuru.

Razređivanje lažnih vesti kvalitetnim

Ekspertska grupa na visokom nivou predložila je šest mera za razblaživanje dezinformacija boljim sadržajima, četiri u vezi suštine i dve koje se odnose na primenu.

Obuka medija: Postoji konsensus o potrebi medijske pismenosti - razvijanja kritičkog razmišljanja građana. Novinarima i drugim medijskim poslenicima takođe su potrebne bolje veštine: u proveri podataka i inovacijama.

Transparentnost: Moramo da iskoristimo brzinu platformi. Korisnicima i oglašivačima je suštinski važno da znaju odakle sadržaj dolazi. To se odnosi i na reklame i sponzorisane sadržaje i zato sumnjivi finansijeri ne treba da imaju prioritet.

Kvalitet: Potrebni su indikatori transparentnosti izvora koji će razblažiti i usporiti dezinformacije umesto  pokušaja da se "ubiju". Postoji široka podrška za taj "pozitivan" pristup.

Finasiranje, i privatno i javno: Zaista, da bi obezbedili kvalitetne informacije, potrebno je da novinari prežive! EU razvija Strategiju održivosti za medijski sektor za 2019-2024. Postoji novac iz istraživanja i razvoja, programa obuke i socijalnih fondova. A EU trenutno razmatra dugoročni budžet. Mogli bi da budu upotrebljeni i nacionalna pomoć ili jednostavne poreske olakšice.

Takođe moramo se posvetiti i definisanju okvira za koregulaciju.

Radimo na koaliciji zainteresovanih strana, što vodi kodeksu prakse. To će imati kratkoročni uticaj pred EU izbore 2019.

Dopunjavajući samoregulaciju, imaćemo više koregulacije tamo gde je potrebno. To je kombinacija dobrovoljnih mera i političkih akcija ako ciljevi nisu ispunjeni. To eksplicitno uključuje politiku konkurencije EU. Gugl je 2017. kažnjen po tim praviima. A Epl treba da nadoknadi poreske olakšice u Irskoj. Dakle, da, platfoma je privukla pažnju.

Pitanja koja je pokrenuo izveštaj HLEG

Na pres konferenciji o izveštaju Grupe čuo sam četiri tipična pitanja. Dozvolite da na njih jasno odgovorim.

Da li ste ispunili mandat kao Grupa na visokom nivou? Da! Svaki akter se konstruktivno angažovao.

Da li je to imalo realnog uticaja? Svakako! Pošto se nadgledanje zasniva na koregulaciji, što znači "štap i šargarepa". Svakako "ohrabrujuće" platforme.

Da li je taj uticaj blagovremen? Verovatno! Da se izvrši pozitivan pritisak na sve, predviđena su dve tačke za preispitivanje pre evropskih izbora u maju 2019: u novembru i na proleće 2019. Na bazi nezavisnog izveštaja, Komisija će preduzeti naredne korake u martu 2019.

Da li će i posle 2019. biti lažnih vesti? Naravno! One imaju ciljeve koji se brzo pomeraju. Čak se i njihov format menja. Samo želimo da im smanjimo broj i domet. To je kao vakcinacija ljudi protiv virusa i smanjenje izloženosti u kontaminiranim oblastima.

Većina članova grupe za lažne vesti oseća energiju. Za medije posebno, taj izazov je prilika da se podstakne rad novinara.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Pixabay.com