Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Tomislav Momirović izjavio je 24. decembra da će država u narednih pet godina uloži oko četiri milijarde evra,u izgradnju više od 7.000 kilometara kanalizacione mreže i više od 250 postrojenja za prečišćavanaje otpadnih voda, kako bi 80% građana imalo kanalizacionu infrastrukturu i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
"Danas situacija nije sjajana, jer je manje od 10% stanovništva Srbije obuhvaćeno nekim stepenom prečišćavanja otpadnih voda", kazao je Momirović na predstavljanju projekta "Čista Srbija".
Naglasio je da su ti infrastrukturni projekti najznačajniji za budućnost države i stanovništva i da su prioritet Vlade Srbije.
"Već imamo prve rezultate. Mi smo pokrenuli u ovoj godini, u više od 25 lokalnih samouprava, izgradnju nove kanalizacione infrastrukture", rekao je Momirović i dodao da je za narednu godinu izdvojeno 27,4 milijarde dinara za gradnju pre svega za postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacionu infrastrukturu.
Prema njegovim rečima, to su realni i pravi ekološki projekti koji će doneti benefit građanima.
"Oni nisu toliko politički vidljivi. Ljudi bolje reaguju na puteve, nego na kanalizacionu infrastrukturu, iako ti projekti zahtevaju mnogo sredstava. Mi nemamo podršku javnosti da ga rešimo, iako iziskuje ogromna sedstva, ali ukoliko ne rešimo pitanje otpadnih voda sa ovim rastom ekonomije, preti nam katastrofa. Ovo shvatam kao svoj prioritet", kazao je ministar.
Momirović se zapitao i zašto ovo nisu prioritetne teme u javnosti, nego je tema namera kompanije "Rio Tinto" da otvori rudnil litijuma u blizini Loznice, "koji ne postoji trenutno i pitanje je u kom obimu će postojati".
"Džabe nam auto-putevi, džabe nam brze pruge i infrastrukturni projekti koji guraju ekonomiju, ako mi ne izgradimo kvalitetnu ekološku infrastrukturu", kazao je Momirović.
Podsetio je i da je Beograd najveći grad na Dunavu koji nema postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, istakavši da "svi evropski partneri pritiskaju Srbiju da se taj problem reši".
Ocenio je da će taj projekat biti izazovan, jer Srbije neme iskustva ni u izgradnji manjih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, te da će dosta koštati da se uredi sistem koji pokriva više od 1,5 miliona stanovnika.
Naveo je i da Srbije nije birala partnere koji će graditi ove infrastrukturne projekte, precizirajući da je uspostavljena saradanja lokalne i centralne cvlasti, a da su sredstva koje će biti uložena i isvih dostupnih fondova, a da su partneri i Kina i EU.
Državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine Jelena Tanasković je kazala da je ulaganje u kaptialne zelene projekte prioritet Vlade Srbije.
"Prošle godine za ekologiju u budžetu države bilo je izdvojeno osam milijardi dinara, rebalansom je uvećano na 12 milijardi, dok će sledeće godine ukupno ulaganje u ekologiju dostići 36 milijardi", kazala je ona.
Tanaskovićeva je navela da je ministarstvo ove godine pokrenulo mnogo projekata finansiranih iz budžeta, ali i kredita.
"Potpisali smo ugovor sa Bankom Saveta Evrope od 200 miliona evra gde će se finansirati nedostajuća kanalizaciona mreža i prečistači u 26 lokalnih samouprava. Pored toga pokrenuta je izgradnja osam regionalnih centara za upravljanje otpadom, o čemu je potpisan ugovor sa EBRD i francuskom agencijom AFD od 150 miliona evra, koji će pokrivati više od 50 opština", precizirala je Tanaskovićeva.
Kako je dodala, uklonjeno je i 500 divljih deponija ove godine.
Najavila je i nastavak finansiranja zamene individualnih ložišta i kotlarnica u javnim institucijama i pozvala lokalne samouprave da se jave na konkurse.
Jelena Tanasković je dodala da će se nastaviti i subvencionisanje kupovine električnih automobila.
Direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije Siniša Mitrović kazao je da je projekat "Čista Srbija" za Srbiju "grin dil".
"Za nas iz biznis eko zajednice ovo su ključni radovi za zelenu infrastrukturu", kazao je on i istakao da su procene da će rast BDP biti 1% u zelenoj infrastrukturi, dok su direktne štete zbog klimatskih promena veće od 360 miliona evra godišnje.
Ocenio je da "nema rasta direktnih stranih investicija, ali ni onih domaćih bez infrastrukture za otpad i otpadne vode, što je važno za lokalne ekonomije, zaustavljanje migracija i čuvanje zdravlja".
Izvor: Beta
Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
