Populacija risova u Evropi će nestati ukoliko se ne preduzmu hitne mere da se zaštite, upozoravaju naučnici. DNK testovi pokazuju da je njihova genetska raznovrsnost toliko niska da bi Francuska za 30 godina opet mogla da ostane bez tih životinja.
Istraživači procenjuju da u Francuskoj živi između 120 i 150 odraslih risova, koji su kao vrhunski predator ključna vrsta u lokalnom ekosistemu.
Istorijski gledano, risovi su se kretali širom Evroazije, ali je njihov opstanak bio je ugrožen u mnogim zemljama zbog gubitka staništa, parenja u srodstvu i krivolova, ali stradanja u sabraćaju.
Risovi su u 18. veku poptuno nestali u Francuskoj. Posle programa oporavka te vrste u Švajcarskoj 1970-ih, neki risovi su prešli granicu s Francuskom i ponovo se nastanili na planinama Jura. Broj jedinki međutim nije bio dovoljan da bi populacija postala stabilna.
Naučnici u centru za zaštitu divljih životinja Atenas na istoku Francuske sakupili su 88 uzoraka DNK od povređenih, mrtvih ili napuštenih risova između 2008. i 2020. godine na osnovu kojih su kreirali sliku genetskog zdravlja populacije. Naučnici nisu uzimali uzorke od zdravih životinja da im ne bi naudili.
Testovi su otkrili alarmantan nedostatak genetske raznovrsnosti. Mada istraživači veruju da u Francuskoj živi više od 120 odraslih jedinki, populacija ima nivo raznovrsnosti jednak samo 38 životinja.
"Ova populacija je izgubila mnogo genetskog diverziteta od kada je ponovo uvedena u Švajcarskoj. Ukoliko se ne uvede novi genetski materijal ova populacija će izumreti, opet, za manje od 30 godina", izjavio je autori studije Naten Huvije.
Istraživači su u svojoj analizi objasnili kako DNK risova pokazuje poražavajući nivo parenja u srodstvu, što znači da su dva risa koja se pare vrlo verovatno blisko srodnički povezana.
"Nedostatak genetičkog diverziteta može loše uticati na zdravlje jedinki, uzrokovati bolesti i smanjiti sposobnost da se prilagode promenama u životnoj sredini", rekao je Huvije, dodajući da populacija sa takvim karakteristikama nije u stanju da evoluira pa je podložna izumiranju.
Jedan od načina da se poveća genetska raznovrsnost populacije jeste da se dovedu novi risovi iz zdravije grupe, kao što su one koje žive u Švajcarskoj ili Nemačkoj. Havije međutim kaže da su takvi projekti politički teški.
Drugi pristup bi mogao da bude zamena bespravno ulovljenih risova i razmena mladunaca bez roditelja koji su zbrinuti u centrima za spasavanje životinja u različitim regionima.
Istraživači istovremeno traže striktno sprovođenje zakona o krivolovu i postavljanje saobraćajnih znakova sa upozorenjima na prisustvo risova, kako bi se smanjio broj životinja koji pogine na putevima.
To su, smatra Havije, najbolja kratkoročna rešenja za opstanak populacije koja će tim divljim mačkama dati šansu da se razviju i povežu sa drugim populacijama u Evropi.
Izvor: The Guardian
Foto: Pixabay.com