Malo koje jelo se u svetu toliko povezuje sa francuskom kuhinjom kao žablji bataci, ali je manje poznato da je taj tipično francuski i belgijski specijalitet stvorio velike ekološke probleme u nekim delovima sveta, piše nemački dnevnik Cajt.
U Francuskoj se godišnje pojede oko 4.000 tona tog tradicionalnog jela, ali iako je u delovima Francuske proglašeno za gastronomsko kulturno nasleđe, velika većina žabljih bataka uvozi se iz drugih, veoma udaljenih delova sveta.
U samoj Francuskoj su jestive vrste žaba već decenijama zakonom zaštićene, a njihovo izlovljavanje strogo regulisano i ograničeno na nekoliko meseci godišnje, kao uostalom i u većem delu Evropske unije.
Francuska oko 2.800 tona žabljih bataka godišnje uvozi iz inostranstva, što u dalekim zemljama stvara ozbiljne ekološke probleme.
U zemljama koje su veliki izvoznici, poput Indonezije, gastronomska potražnja Francuza i uopšte Evropljana ne samo što je ugrozila opstanak nekih žabljih vrsta, nego i ravnotežu ekosistema.
"Vlada skoro uopšte ne reguliše niti nadzire trgovinu žabljim batacima", izjavio je za nemačku agenciju dpa Ganjar Kahjadi, stručnjak za vodozemce iz Bandunga na Javi.
Prema njegovim rečima, zvaničnih podataka o broju divljih žaba na ostrvu nema. "Ne znamo koliko se izvozi i koliko ih je preostalo u divljini", rekao je Kahjadi.
Slična je situacija i u Vijetnamu, takođe važnom izvozniku vodozemaca, ali se, prema navodima organizacija za zaštitu životnja, zna da se broj žaba u proteklim decenijama značajno smanjio i da ih je veoma teško uopšte još naći u divljini.
Ni u toj zemlji ne postoje planovi da se prodaja ili izvoz tih životinja ograniči.
A upravo su kišne šume, posebno one u Indoneziji, poznate po biološkoj raznovrsnosti. U njima se i dan danas otkrivaju do sada nepoznate vrste životinja i biljaka, piše dpa.
Postoji, kaže Ganjar Kahjadi, opasnost da zbog intenzivnog izlovljavanja cele vrste žaba budu istrebljene pre nego što ih naučnici uopšte i otkriju i prouče.
Ali postoji, kako ističe, još jedna veoma značajna stvar. Žabe su kako lovina, tako i lovci i tako važan deo ekosistema.
Posebno kad je reč o smanjivanju populacije insekata, na primer skakavaca ili komaraca.
"Žabe su prirodni insekticid. Jedu insekte koji poljoprivredi i javnom zdravlju mogu da stvaraju probleme", pojasnio je Kahjadi.
Naglašava da bi, da nema žaba, ljudi morali da upotrebljavaju više hemikalija za suzbijanje insekata, što bi bilo štetno i za životnu sredinu i za zdravlje ljudi.
Jedno od rešenja mogao bi da bude uzgoj žaba za izvoz, umesto lova, smatra Kahjadi, dodajući da bi to bilo korisno i za lokalne privrede i otvorilo nova radna mesta.
Vođen sličnom idejom, Francuz Patrik Fransoa je pre 13 godina na jugu Francuske otvorio prvu farmu žaba.
Rukovodio se donekle i ekološkim ciljevima, željom da se što manje uvoze smrznuti bataci iz jugoistočne azije ili žive žabe iz Turske. "A pogotovo da se ne uzimaju iz prirodnih staništa", rekao je Fransoa.
Poduhvat mu je uspeo sa posebnom vrstom žaba koju su uzgojili naučnici.
U međuvremenu u Francuskoj ima desetk sličnih farmi.
Ipak, svi ti uzgajivači zajedno su 2019. godine, prema zvaničnim podacima, proizveli oko deset tona žabljih bataka.
Iako ministarstvo poljoprvirede veruje da postoje potencijali da ta proizvodnja bude i znatno veća, ipak će i u budućnosti verovatno samo neznatan deo žabljih bataka koje Francuzi pojedu biti iz domaćeg uzgoja.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay
