Zona ultra niske emisije (ULEZ), u kojoj se vrši naplata za vozila koja ne ispunjavaju standarde emisije štetnih izduvnih gasova, od 29. avgusta je proširena na sve Londonske opštine, što je izazvalo proteste, uništavanje nadzornih kamera i protivljenje pojedinih političara.
Vozači će od danas morati da plaćaju 12,5 funti (oko 1.700 dinara) dnevno ako voze vozila na benzin proizvedena pre 2006. godine ili dizel vozila proizvedena pre 2015. godine, dok su takse za kamione još veće.
Kazna za neplaćanje takse je 180 funti (oko 25.000 dinara), odnosno duplo manja ako se plati u roku od 14 dana.
Stanovnici Londona i dalje mogu da se prijave za program zamene starih automobila i da dobiju do 2.000 funti po vozilu.
Uvedena u centru grada 2019, zona naplate je proširenja na unutrašnja predgrađa 2021, a od danas na ceo Širi London, uključujući spoljašnja predgrađa u kojima živi više od polovine od devet miliona stanovnika Londona.
Gradonačelnik Londona Sadik Kan tvrdi da će takva mera pomoći da se smanji zagađenje vazduha koje je, kako se procenjuje, uzrok 4.000 prevremenih smrti godišnje u britanskoj prestonici.
Kan je rekao da širenje zone znači da će "pet miliona više stanovnika moći da diše čistiji vazduh".
Kritičari, s druge strane, kažu da je to uzimanje novca čime će biti kažnjeni stanovnici prigradskih naselja, koji moraju automobilima da putuju na posao i radi drugih potreba. Čak je i vlada Konzervativaca kritikovala plan Londona za uvođenje taksi.
Protivnici taksi su pokvarili ili ukrali više stotina kamera, saopštila je policija, prenosi AP.
Gradsko preduzeće Transport za London je najavilo da će širom grada instalirati 2.750 kamera za nadzor nove zone, a do sredine avgusta je već postavljeno 1.900 kamera.
Proširenje naplate takse podigla je ovo pitanje na nacionalni nivo kada su konzervativci neočekivano pobedili na izborima u londonskom okrugu Aksbridž, protiveći se tokom kampanje toj meri koju je uveo Kan, pripadnik opozicione Laburističke partije.
Posle toga je premijer Riši Sunak tražio da se ponovo razmotre zone sa manjim saobraćajem, u kojima je automobilima zabranjeno kretanje u nekim ulicama.
To je, zajedno sa njegovim odobrenjem novih istraživanja nafte i gasa u Severnom moru, dovelo do optužbi da Velika Britanija odstupa od svojih klimatskih obaveza.
Sunakova vlada tvrdi da ostaje posvećena zabrani prodaje novih automobile na gas i dizel do 2030. i postizanju karbonske neutralnosti do 2050.
Prema istraživanju koje je objavio kabinet gradonačelnika u februaru, emisije azotnih oksida su u zoni ULEZ smanjene za 26% od 2019, a emisije čestica su manje za 19%.
Drugi evropski gradovi su imali različite rezultate mera protiv zagađenja vazduha.
Madrid ima slične zone niske emisije kao i London, dok je Pariz nedavno odložio do 2025. zabranu dizel vozila i starijih automobila na benzin koja je trebalo da stupi na snagu ove godine.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
