Veće uključivanje privatnog sektora u upravljanje migracijama doprinelo bi ekonomskom i društvenom rastu Srbije, zaključak je istraživanja o mogućnostima za veći doprinos privatnog sektora u upravljanju migracijama u Srbiji koje je predstavljeno 28. oktobra u Beogradu.
Istraživanje "Mapiranje potencijala za uključivanje privatnog sektora u procese upravljanja migracijama: Slučaj Srbije", sprovedeno je uz podršku vlade Švajcarske, Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Međunarodne organizacije za migracije (IOM) kako bi se utvrdile mogućnosti, motivacija i spremnost privatnog sektora da doprinese ostvarenju ciljeva utvrđenih migracionim politikama u Srbiji.
U saradnji sa Privrednom komorom Srbije, UNDP je anketirao više od 600 preduzeća u Srbiji i ispitao njihov stav o uključivanju sve prisutnijih cirkularnih migranata, kao i radno sposobne populacije migranata iz trećih zemalja, u rad svojih kompanija.
Takođe, istraživanje se bavilo spremnošću kompanija iz Srbije za jačanje saradnje sa srpskim preduzetnicima u dijaspori.
Šef razvojne saradnje ambasade Švajcarske u Srbiji Ričard Koli napomenuo je da njegova zemlja od 2009. godine ima potpisan ugovor Migracionog partnerstva sa Srbijom i pojasnio da je to poseban oblik bilateralne saradnje u različitim oblastima - od podrške sistema azila do migracija i razvoja.
"Švajcarska podržava zajednički program UNDP i Međunarodne organizacije za migracije koji se bavi migracijama i održim razvojem u 11 zemalja u svetu. Srbija je veoma aktivna u ovom programu i beleži dobre rezultate, posebno na nivou lokalnih zajednica. Za nas je od posebnog značaja u ovom programu saradnja sa privatnim sektorom, u zemlji i dijaspori, preko Privredne komore i direktno. Tako se podstiče ekonomski razvoj i samih lokalnih zajednica ali i cele zemlje, i koristi se potencijal migracija", rekao je Koli.
Zamenik stalnog predstavnika UNDP u Srbiji Anas Karman rekao je da, uz podršku vlade Švajcarske i u partnerstvu sa vladom Srbije i IOM, UNDP pomaže Srbiji da iskoristi proces migracija kao podsticaj za dostizanje održivog razvoja.
"Građani iz Srbije koji žive i rade u inostranstvu, kao i migranti iz trećih zemalja, mogli bi svojim znanjem i veštinama značajno da doprinesu ekonomskom razvoju zemlje. Da bi srpska privreda i društvo iskoristili ovaj veliki potencijal, potrebno je da poslovni sektor bude više uključen u proces upravljanja migracijama", rekao je Karman.
Istraživanje je pokazalo da su privrednici u Srbiji nedovoljno upoznati sa mogućnostima saradnje sa privrednicima u dijaspori, njih 66%.
Na pitanje u kojim oblastima i na koji način bi mogli da sarađuju sa preduzetnicima iz dijaspore kako bi doprineli društveno-ekonomskom razvoju svoje lokalne zajednice, samo 34% privrednika je dalo odgovor.
Oni kao najpotrebniju vide saradnju u plasiranju proizvoda i usluga, prenosu znanja, iskustava, ideja i inovativnih tehnologija.
Oblasti u kojima bi sarađivali sa dijasporom su ekologija (uključujući reciklažu i obnovljive izvore energije), poljoprivreda, informaciono-komunikacione tehnologije, turizam, kultura, trgovina, infrastruktura i građevinarstvo.
Istraživanje je pokazalo da veliki broj privrednika, njih 82,5%, nije upoznat sa radnim kvalifikacijama migranata i mogućnostima njihovog zapošljavanja u Srbiji.
Međutim, 60% privrednika iskazalo je spremnost da radno angažuje migrante, a 31% da im omogući obuku.
Među obukama koje su spremni da ponude za migrante dominiraju poslovi koji zahtevaju nivo srednje stručne spreme, kao što su vodinstalater, profesionalna higijena, tesar i zidar, stolar, trgovac, mehaničar, geronto-domaćica, pekar i slično.
U manjem obimu privrednici su naveli obuke u IT sektoru, farmaciji, stomatologiji, zdravstvu, grafičkom dizajnu.
Rezultati istraživanja su pokazali da su vlasnici i direktori preduzeća koji imaju iskustvo rada u inostranstvu obavešteniji o mogućnostima za saradnju sa dijasporom, kao i da su u većem broju upoznati sa kvalifikacijama migranata i spremniji da ih zaposle.
Takođe, istraživanje je pokazalo da bi veće uključivanje privatnog sektora u upravljanje migracijama pomoglo Srbiji da se lakše izbori sa dva velika izazova sa kojima se suočava na nacionalnom i lokalnom nivou.
Najpre bi trebalo da se odgovori na potrebu za razvojem konkurentnosti i ekonomije bazirane na znanju i inovacijama, uprkos tome što doživljava smanjenje radno sposobnog stanovništva usled emigracije i starenja populacije.
To bi, kako kazuju rezultati istraživanja, doprinelo da gradovi i opštine u Srbiji iskoriste pojačan intenzitet migracija sa kojima se susreću od 2015. godine za razvoj lokalne privrede.
Istraživanje je sprovedeno u okviru globalnog programa "Migracije u funkciji održivog razvoja", koji sprovode IOM i UNDP, uz finansijsku podršku vlade Švajcarske kroz Švajcarsku agenciju za razvoj i saradnju (SDC).
Izvor: Beta
Foto: Beta
