Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) za poglavlje 35 Dragiša Mijačić ocenio je 9. februara da će biti veliki pritisak da se francusko-nemački predlog za Kosovo prihvati do kraja godine, ali da nije siguran da su javnost i političke elite u Beogradu i Prištini spremne za to.
"Više sam sklon mišljenju da će biti izazvani određeni sukobi, organizovani vanredni izbori, do različitih tehnika za odlaganje ovog procesa kako bi se sledeća godina preskočila i kako bi se rešavalo pitanje 2025. ili 2026. godine", rekao je Mijačić u Beogradu, na godišnjoj konferenciji Radne grupe.
Prema njegovim rečima, taj predlog sporazuma sačinjen je od šest principa koji se neće menjati, osim u sitnim detaljima, odnosno "rečniku" kojim će biti sastavljen.
Mijačić je naveo da prva tačka podrazumeva da Srbija pristane na neku vrstu pravnog subjektiviteta Kosova, druga da se ne protivi učlanjenju Kosova u međunarodne institucije, ne samo UN, ali i da se u sporazumu ne spominje formalno priznanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije "makar do ulaska Srbije u EU".
"Čujemo da je datum za ulazak u EU 2030. godina, pa do tada ne postoji neophodnost da Srbija to učini", naveo je Mijačić.
Među tačkama sporazuma, kako je dodao, biće i pitanje zaštite srpske zajednice na Kosovu, status Srpske pravoslavne crkve, kao i pitanje investicija i regionalne integracije.
"Vrlo je interesantno da se evropske integracije više ne pominju, jer evropske integracije više niko ne može da garantuje Srbiji u ovom trenutku, kao što je to bio slučaj sa Briselskim sporazumom, kada se očekivao malo veći stepen integracija", rekao je on.
Mijačić smatra i da francusko-nemački predlog nije ništa novo i da se može nazvati i "Briselskim sporazumom 2".
"On predstavlja sve ono što nije ispregovarano te 2013. godine, kao delove koji su naišli na probleme prilikom implementacije", kazao je.
Naglasio je da alternativa tom predlogu sporazuma ne postoji i da "postoji samo mogućnost da se jezički preformuliše" na zahteve dve strane.
"Alternativa pregovoru je zamrznuti konflikt, ali on znači da se Beograd odrekao kosovskih Srba. Taj predlog je ono što imamo na stolu, svidelo se to nama ili ne, ali mi moramo da pristupimo debati", rekao je Mijačić.
Dodao je da taj sporazum nije kraj pregovora, već da treba da garantuje "mir u eri predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija", jer je Briselski sporazum bio za "eru Vučića i tadašnjeg kosovskog premijera Hašima Tačija".
Ocenio je da je najveća nepoznanica šta Srbija zapravo želi iz tih pregovora, jer je platforma ostala nepoznata, navodeći da Beograd ima taktički, a ne strateški pristup tim pregovorima.
"Ako je cilj Srbije očuvanje teritorijalnog integriteta na Kosovu, ja verujem da će pozicija Srbije biti sve lošija i lošija. Pitanje je kako ćete vi da integrišete te ljude (Albance sa Kosova), niste uspeli da ih integrišete 90 godina, a sada hoćete da ih integrišete nakon što su oni proglasili nezavisnost", kazao je Mijačić.
Koordinatorka NKEU Bojana Selaković ocenila je da jedino održivo trajno rešenje za odnos Beograda i Prištine i uopšte zemalja u regionu, jeste članstvo u Evropskoj uniji.
"Jedino ako se integrišemo svi zajedno, ako ne postoje granice i ako na neki način više ne postoji ta svest o podelama na taj način, to može na neki duži period da stabilizuje situaciju", kazala je Selaković i dodala je da se to desilo i u nekim drugim konfliktnim područjima u Evropi.
Govoreći o francusko-nemačkom predlogu, ona je navela da to nije mehanizam koji će obezbediti neko održivo rešenje za dugi niz godina, već da treba da garantuje da će situacija u nekom narednom periodu biti pod kontrolom.
Izvor: Beta
Foto: Beta
