Hrvatski Sabor je 21. februara većinom glasova izmenio Zakon o strancima radi boljeg regulisanja pravnog okvira za strane radnike i uvođenja reda u boravak i rad stranaca u Hrvatskoj.
Zakonom o strancima obuhvaćene su sve osobe koje nisu državljani EU, kao i Lihtenštajna, Norveške, Islanda i Švajcarske i imaju državljanstvo treće zemlje ili su osobe bez državljanstva.
Cilj je da se usklađivanjem s Direktivom o "Plavoj karti EU" privuče visokokvalifikovana radna snaga, piše agencija Hina.
U Hrvatskoj je prošle godine podneto 286 hiljada zahteva za dozvolu za boravak i rad, što je bilo 22% više nego 2023. godine, a izdato je 206.529 dozvola što je 210% više nego 2020. godine. Najviše dozvola je izdato za rad u građevinarstvu, turizmu i ugostiteljstvu, industriji, oblasti saobraćaja i veza i u trgovini.
Najveći broj dozvola je u 2024. godini odobren državljanima BiH (38.100) i Nepala (35.635), a slede državljani Srbije (28.000), Indije (20.000), Filipina (14.600), Severne Makedonije (14.000), Bangladeša (13.600), Kosova (8.000), Uzbekistana (7.000) i Egipta (7.000).
Izmenama zakona se sa dve na četiri godine produžava važenje "Plave karte EU" za privremeni boravak i rad u Hrvatskoj.
Propisuje se da tu kartu mogu da dobiju i osobe koje nemaju obrazovne kvalifikacije, ali imaju stručne veštine i to isključivo u IT sektoru, s radnim iskustvom od najmanje tri godine.
Zadržava se uslov da imalac "plave karte" mora mesečno da prima 1,5 prosečnu bruto platu u Hrvatskoj.
Zakon donosi i stroža pravila za poslodavce koji zapošljavaju strane radnike poput smeštaja, uslova za dobijanje radne dozvole i drugo.
Poslodavcima se uvodi obveza davanja novčane garancije državi u slučaju da odustanu od radnika za koga su izdestvovali radnu dozvolu i to u visini jedne prosečne mesečne bruto plate za svakog od njih.
Posebno su regulisana pravila za smeštaj stranih radnika: poslodavac, ako osigurava smeštaj ili posreduje u osiguranju smeštaja radniku, mora da pruži dokaz o tome da je smeštaj primeren.
Kazne za pravna lica kod kojih rade stranci koji su nezakonito u Hrvatskoj, nemaju dozvolu za boravak i rad, rade na poslovima koji nisu navedeni u potvrdi i slično, su od 5.000 do 20.000 evra, a za fizička lica u rasponu od 2.000 do 6.000 evra.
Po izmenama, dozvola za rad će se ubuduće, za razliku od sadašnjeg roka do godinu dana, izdavati na rok do tri godine, a dozvole za boravak zbog sezonskih poslova će se umesto dosadašnjih do šest meseci, izdavat na rok do devet meseci.
Za jednostavna, odnosno pomoćna deficitarna zanimanja neće biti potrebno dokazivati radno iskustvo niti kvalifikaciju, a u takve poslove spadaju posao pomoćnog kuvara, pomoćnog konobara, sobarice i slično.
Zakonom se propisuje da strani radnik ne sme da ima manju platu od one koju primaju zaposleni državljani Hrvatske na odgovarajućim radnim mestima.
Uvodi se nova, posebna kategorija privremenog boravka u svrhu useljavanja i povratka za hrvatske iseljenike i njihove potomke iz trećih zemalja koji se više neće tretirati kao stranci.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EU
