Odnos Evropske unije i Srbije i dalje se zasniva na pragmatizmu i oportunizmu, a ne na poštovanju demokratskih vrednosti, ocenio je predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP) Srđan Majstorović, istakavši da će budući komesar za proširenje morati da radi sa mnogo više integriteta, odlučnosti i iskrenosti da bi proces pristupanja Uniji povratio poverenje i kredibilitet.
U tekstu za Savetodavnu grupu za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG), Majstorović je naveo da predstavnici EK nastavljaju da šalju dvosmislene poruke i da postoji očigledna razlika između ocena iznetih u Izveštaju EK o napretku Srbije i pozitivnih poruka predsednice Komisije Ursule fon der Lajen tokom posete Srbiji neposredno pred objavljivanje tog dokumenta.
"Javnost u Srbiji je posebno bila zainteresovana za nesrazmernost između pozitivnih procena izrečenih tokom njene posete i suštine izveštaja koji je napisala administracija predsednice EK. Nažalost, kontrast je očigledan, a ocena da srpske vlasti ispunjavaju svoje obaveze ne nalazi potvrdu u izveštaju", naveo je Majstorović.
On postavlja pitanje zašto predstavnici EK nastavljaju da šalju dvosmislene poruke u trenutku kada od Srbije zahtevaju iskreniji stav prema ispunjavanju obaveza i jasnu komunikaciju u vezi s pozitivnim efektima pristupanja Uniji.
"Čini se da zabrinutost da geopolitička realnost ima prednost nad poštovanjem principa demokratije nije bila neosnovana i da se transakcioni odnos između autoritarnog režima i EU i dalje zasniva na pragmatizmu i oportunizmu, a ne na poštovanju demokratskih vrednosti", ocenio je Majstorović.
Prema njegovim rečima, prethodni „kontroverzni“ evrokomesar za proširenje Oliver Varheji je "u duhu dobrosusedskih odnosa" bio previše tolerantan kada su u pitanju "autokratske tendencije srpskih vlasti", čime je doprineo smanjenju integriteta procesa proširenja Unije.
Svaki put kada bi on popustljivo odbacio ozbiljna pitanja koja su imala direktne posledice po demokratiju i prava građana Srbije, dodao je Majstorović, EU bi gubila procenat podrške u srpskoj javnosti.
"Ako je proširenje strateški interes EU, njen odnos prema režimu koji kontinuirano krši osnovne principe parlamentarne demokratije mora da se promeni u korist obe strane u pregovorima, odnosno EU i građana Srbije (a ne isključivo u interesu režima), a budući komesar za proširenje će taj posao morati da radi sa mnogo više integriteta, odlučnosti i iskrenosti", istakao je Majstorović, dodajući da je poštenje osnova međusobnog poverenja, a poverenje ključ povratka kredibiliteta procesa proširenja i pristupanja Srbije EU.
Deo kredibiliteta EU, dodao je, nepovratno je oštećen njenom nevoljnošću da odlučnije reaguje nakon poslednjih izbora u Srbiji, iako se u izveštaju EK Srbija poziva da poboljša izborne uslove i sprovede preporuke ODIHR-a "kao pitanje prioriteta".
Objavljivanje izveštaja nije pratio snažan publicitet kao pre 10 godina kada je Srbija započela pristupne pregovore, naveo je Majstorović i dodao da su iščekivanje i interesovanje u vezi s mišljenjem EK o procesu pridruživanja Srbije "odavno nestali".
Majstorović je ocenio da je ovogodišnji Izveštaj EK o napretku Srbije, u okviru Paketa proširenja za 2024, dobro izbalansiran i da "iskreno opisuje mešavinu sprovođenja formalnih zahteva i odsustva suštinskog napretka".
"Nema velikih iznenađenja, ni negativnih ni pozitivnih, i 'poslovanje kao i obično' je možda najbolji opis trenutne perspektive pristupanja Srbije EU", naveo je Majstorović.
Statistički gledano, Srbija je ostvarila minimalan napredak u pogledu spremnosti za članstvo u EU, u poređenju sa izveštajem iz prošle godine u devet pregovaračkih poglavlja i u oblasti reforme javne uprave nije zabeležen nikakav napredak, dok je u četiri poglavlja zabeležen napredak od pola poena.
"Prosečna ocena 3,11 bolja je za 0,06 poena u odnosu na prošlu godinu. Da li građani mogu da osete poboljšanje svog života za 0,06 poena? Da li se osećaju 0,06 poena bliže EU? Ne bih se kladio na to", rekao je Majstorović.
Ovakvim tempom usklađivanja sa propisima i standardima EU, Srbiji će biti potrebne decenije da ispuni uslove za članstvo, ocenio je Majstorović, dodajući da je Vlada Srbije upravo postavila ambiciozan zadatak da ovaj proces završi do kraja 2027. godine, što je kašnjenje od devet godina u poređenju sa prvobitnim planom predstavljenim na početku pristupnih pregovora.
Majstorović je napomenuo i da je ove godine EK dala ocenu funkcionisanja demokratskih institucija, što je integralni deo klastera osnovnih vrednosti, i na toj skali, Srbija se našla pozicionirana iza Crne Gore, Moldavije, Severne Makedonije i Albanije.
Podsetivši da je posle agresije Rusije na Ukrajinu proces proširenja dobio novi zamah, Majstorović je naveo da EU počinje da se priprema za prijem novih članica, razmatrajući kako će njeno proširenje uticati na njene osnovne vrednosti, politike, budžet i upravljačku strukturu.
Majstorović je istakao da u takvim okolnostima srpske vlasti moraju da počnu počnu da ispunjavaju svoje obaveze s mnogo više ambicije i iskrenosti, ali je ocenio da nedostaje iskrena politička volja i posvećenost reformama.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/European Commission/Xavier Lejeune
