Akteri Berlinskog procesa (16 zemalja) treba da razmotre imenovanje koordinacionog tela za podršku praćenja dogovorenih akcija i redovno angažovanje sa zainteresovanim stranama sa Zapadnog Balkana, uključujući vlade, civilno društvo, inicijative u okviru procesa (RYCO, WBF), a kako bi se obezbedilo ispunjavanje obaveza, smatra ekspertkinja Marika Đolai.
Prema njenim rečima, Berlinski proces suočava se sa tri značajna izazova od kojih je prvi nedostatak integrativnog mehanizma koji bi obezbedio saradnju uključenih grupa zainteresovanih strana.
Ta inicijativa nema mehanizme eksternog praćenja za svaki od svoja četiri cilja kako bi se procenio kumulativni efekat na godišnjem nivou, navodi Đolai u tekstu "Multiverzum Berlinskog procesa - Ideje za uspešniju isporuku" (rezultata).
Takođe, nedostaje direktna uključenost građana. Umesto toga, ponavlja se obazac tipičan za zemlje Zapadnog Balkana koji podrazumeva njihovo isključivanje iz političkog programa dok se region i dalje suočava sa padom demokratije, autoritarizmom i višedimenzionalnom nestabilnošću.
Đolai smatra da praćenje i godišnje izveštavanje može da bude povereno civilnom društvu i prošireno na saradnju sa RYCO, Fondom za Zapadni Balkan i Zajedničkom naučnom konferencijom.
"Snažna saradnja inicijativa uspostavljenih u okviru Berlinskog procesa je ključna za njegov uticaj", navela je glavna ekspertkinja na projektu Evropske komisije "Glolbalna razmena o religiji i društvu".
Đolai dalje navodi da je očuvanja podrške za rešavanje bilateralnih pitanja veoma značajno za agendu pristupanja EU dodajući da zemlje Berlinskog procesa i institucije EU mogu da se angažuju u posredovanju i rešavanju sukoba diplomatskim i "mekim" merama.
"Konkretne investicije u društveni, ekonomski i ljudski kapital, kao i u agendu povezovanja, moraju da budu jasno povezane sa pristupanjem EU", istakla je Đolai.
Dalji neophodan korak je otvaranje procesa građanima za redovne konsultacije i deljenje informacija o razvoju i postignućima Berlinskog procesa, navodi se u tekstu objavljenom u onlajn publikaciji Jugoistočna Evropa u fokusu.
Kao dobar primer za to navodi se model Panela evropskih građana koji su nastavak Konferencije o budućnosti Evrope.
Đolai je ukazala i da verske institucije i akteri nisu prisutni u Berlinskom procesu, iako religija ima veoma značajnu ulogu u svim zemaljama Zapadnog Balkana, i zato ih treba pozvati da se angažuju na forumima.
Berlinski proces treba da bude iskorišćen za poboljšanje imidža zemalja Zapadmog Balkana i nihovih građana u EU i Britaniji kako bi se srušili negativni mitovi o regionu, zaključila je Đolai.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Twitter
