Carine koje uvodi američki predsednik Donald Tramp pogodiće Zapadni Balkan indirektno, kroz smanjenje izvoza u EU, i posledice bi mogle da budu relativno blage, uz usporavanje rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u regionu za 0,4 do 0,9 procentnih poena, navodi se u analizi Branimira Jovanovića sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WiiW).
Međutim, upozorava Jovanović, uticaj Trampovih carina mogao bi da bude i veći ali vlade Zapadnog Balkana imaju sredstva i mogućnosti da deluju i spreče ozbiljnije posledice.
U analizi objavljenoj na blogu Savetodavne grupa za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG) podseća se da carine nisu iste za sve na Zapadnom Balkanu i da je najveću dobila Srbija, od 37%, koja inače planira izgradnju Trampove kule centru Beograda.
Metoda korišćena za izračunavanje carina izazvala je kritike ekonomista. Naime, SAD imaju deficite u trgovini sa Srbijom, Bosnom i Hercegovinom (BiH) i Severnom Makedonijom i zato su dobile veće carine. Ali, prema podacima statističkih službi te tri zemlje, one takođe više uvoze iz SAD nego što tamo izvoze, što znači da bi i one trebalo da dobiju carinu od 10%.
Jovanović objašnjava da su problem razlike između podataka o trgovini u SAD i na Balkanu, odnosno činjenice da veliki deo trgovine ekonomija iz regiona prolazi kroz treće zemlje i pitanje je kako je ta trgovina klasifikovana na kojoj strani.
Dalje se navodi da će Trampove carine ekonomijama Zapadnog Balkana biti najmanji problem jer je njihov izvoz u SAD i tako ograničen. Izvoz ekonomija regiona u SAD je manji od 1% njegovog BDP, osim u slučaju Kosova gde je 1,1%.
Ono što više zabrinjava, prema Jovanovićevim rečima, jeste izloženost regiona tržištu EU - u Severnoj Makedoniji izvoz u EU gotovo dostiže pola BDP, u BiH i Srbiji je oko četvrtine, u Albaniji 13% a u Crnoj Gori i Kosovu oko 3% BDP, što je i dalje više nego izvoz u SAD.
"To znači da će Zapadni Balkan osetiti trgovinski rat indirektno, preko smanjenja izvoza u EU čiji će izvoz, kako se očekuje, pasti zbog velike izloženosti američkom tržištu i novih carina od 25% na automobilski sektor, čelik i aluminijum i 20% na ostale proizvode", ocenio je ekonomista Bečkog instituta.
Dalje navodi da će Srbija, Severna Makedonija i BiH to osetiti kroz smanjenje izvoza u EU, uglavnom iz industrija povezanih sa automobilskom, Albanija i Crna Gora kao ekonomije zavisne od turizma mogle bi da beleže manje turista iz EU a za ceo region, uključujući Kosovo, verovatno je smanjenje direktnih stranih investicija i pogoršanje izgleda za investitore iz EU.
Ekonomisti su izračunali da ako ekonomski rast u EU uspori zbog Trampovih carina za 0,5 procentnih poena, rast Albanije, BiH, Kosova, Severne Makedonije i Srbije mogao bi da uspori za 0,4 poena a Crne Gore za 0,9 poena.
Jovanović upozorava i da bi efekti Trampovih carina, koji na prvi pogled ne deluju dramatično, mogli da budu i snažniji i da bi, pored ostalog, aktuelno ekonomsko usporavanje moglo da bude snažnije nego što se predviđa na osnovu ekonomskih modela.
Rizik, kako navodi ekonomista Bečkog instituta, na prvom mestu dolazi od mera odmazde trgovinskih partnera SAD, prvenstveno Kine i EU, koje bi mogle da provociraju dalju eskalaciju trgovinskog rata.
Drugi problem su reakcije berzi i gubitak tržišne vrednosti kompanija i ekonomisti sve više predviđaju da će SAD ove godine ući u recesiju.
Jovanović navodi da je vreme da se vlade Zapadnog Balkana probude i pozabave dugogodišnjim strukturnim slabostima zbog kojih su im ekonomije i dalje osetljive na spoljne potrese.
Na prvom mestu, piše taj ekonomista u analizi, vreme je da region smanji preteranu zavisnost od jednog tržišta i jedne industrije, pa bile to EU i auto-industrija, i diversifikuje izvozne destinacije, ukljujučujući stavljanje većeg fokusa na regionalne partnere, Bliski istok, Severnu Afriku i druga brzo rastuća tržišta.
Zatim, postojeći model rasta, u velikoj meri zavisan od direktnih stranih investicija i jefitne radne snage, mora da se promeni i da se pređe na model vođen inovacijama, izgrađen na domaćim firmama i podržan koherentnom i prokativnom industrijskom politikom, smatra Jovanović.
On zaključuje da vlade Zapadnog Balkana moraju da nađu druge pokretače rasta osim izvoza, što znači podsticanje domaće potrošnje, npr. kroz veće plate, i efikasnije korišćenje fiskalne politike za povećanje javnih investicija, posebno kroz infrastrukturne i projekte zelene tranzicije koji mogu da daju kratkoročni stimulans i dugoročnu otpornost na potrese.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay.com
