EU je ušla u eru uzastopnih i sve većih kriza - permakriza, i da bi ostala relevantna unutar i van Evrope njene članice moraju da prihvate logiku "permapromene", da se kao odgovor na transformativne krize stalno prilagođavaju. Za EU i njene članice, suočene sa geopolitičkim i geoekonomskim potresima, imperativi su proširenje i reforme, navodi se u novoj analizi briselskog Centra za evropske politike (EPC).
Autori analize "Test vremena: Permapromene kroz proširenje i reformu EU" ne slažu se sa mnogim sumnjičavim glasovima iz Brisela, prestonica EU i zemalja na putu ka članstvu koji smatraju da Unija neće moći da se širi i produbljuje u narednim godinama. Oni su uvereni da Evropljani ponovo mogu da određuju zajedničku budućnost i ističu da je širenje i reformisanje EU stvar političkog izbora.
Prema mišljenju autora, proširenje i unutrašnja reforma EU su neophodni i treba ih razmatrati zajedno - da bi ispunila obećanje kandidatima, Unija mora da prilagodi svoj operativni sistem a da bi svoje upravljanje prilagodila za budućnost, EU treba da misli o EU sa 30+ članica.
Evropljani moraju da prevaziđu sadašnji institucionalni ćorsokak i daju novi podsticaj reformama, navode autori analize i dodaju da proces treba odmah da počne i razvija se vremenom. "Potrebno je povećati jasnoću i predvidljivost puta unutrašnjih reformi EU da bi se članice obavezale na preuređenje Unije", navodi se.
Ako neke članice blokiraju dalje produbljivanje evropskih integracija, "spremne i sposobne" članice treba da intenziviraju nivo saradnje preko Otvorene nadvladine avangarde (OSGA) van okvira EU (ako je neophodno), smatraju autori analize. U bliskoj budućnosti OSGA će biti posebno neophodna u oblasti odbrane ili u slučaju da neke zemlje/lideri stave veto na proširenje.
Unija treba da predvodi primerom i motiviše zemlje koje žele u EU da ispune kriterijume za pristupanje. Takođe treba da pomogne da se obnovi oštećeni kredibilitet evropske perspektive ponuđene kandidatima. "EU treba se posveti proširenju i unutrašnjim reformama u tandemu kroz uzastopne talase prilagođavajući brzinu i ambiciju dva procesa koji se međusobno jačaju u skladu sa evolucijom šireg globalnog razvoja", navodi se u analizi EPC.
Prema mišljenju autora, rastuće pretnje evropskoj bezbednosti mogle bi da nateraju EU da bude još smelija i da u narednim godinama integriše u "velikom talasu" sve posvećene EU. Tako bi se privremeno izbeglo striktno tumačenje sadašnjeg pristupa proširenju na osnovu zasluga, kao i potreba da se EU prvo reformiše. Tada bi se nedostacima i rizikom od demokratskog nazadovanja bavilo posle proširenja, kada se pridruže nove članice.
"Konačno, bilo da se EU odluči za postepeno ili proširenje 'na veliko', ona mora da prikupi političku volju da primi nove članice umesto da se fokusira na dalje izmene metodologije proširenja", ističe se u analizi EPC.
Dodaje se da konkretni koraci, resursi i vremenski okviri koji će omogućiti EU da napreduje sa proširenjem, u fazama ili ođednom, treba da budu razjašnjeni bez odlaganja.
"To nije vežba. EUropa mora da prođe test vremena hrabro i ambiciozno preuzimajući i proširenje i unutrašnje reforme jer su u pitanju njeni relevantnost i opstanak", zaključili su Korina Stratulat (Corina Stratulat), Johanes Grojbel (Johannes Greubel), Janis Emanuilidis (Emmanouilidis) i Berta Lopes Domenek (López Domèneć).
Autori u analizi istražuju prostor za napredak i proširenja i produbljivanja EU, identifikuju najpodesnije opcije i takođe daju 12 konkretniih preporuka za sprovođenje proširenja i unutrašnjih reformi EU u praksi u narednim godinama.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EC
