Plan rasta EU za Zapadni Balkan ima značajan potencijal da oživi proces proširenja i suprostavi se stagnaciji koju osećaju i EU i region ali će njegov uspeh prvenstveno zavisiti od sprovođenja, smatraju analitičari Centra za Evropu Atlantskog saveta.
Ciljevi Plana rasta su integracija Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU, unapređenje regionalne saradnje, sprovođenje značajnih reformi upravljanja i vladavine prava i povećanje finansijske podrške EU. Na taj način Unija želi da u uslovima geopolitičkih tenzija podstiče ekonomski razvoj, političku stabilnost i bezbednost na Zapadnom Balkanu ubrzavajući proces pristupanja regiona.
Autori teksta "Plan rasta EU za Zapadni Balkan: Test realnosti proširenja EU" smatraju da Plan nosi opipljive koristi za region pre punog pristupanja Uniji jer obezbeđuje jače podsticaje za reforme i takođe podrazumeva veću uključenost regionalnih vlada koje moraju da dostave svoje reformske agende.
Istovremeno će pojačana ekonomska integracija, veći pristup tržištu EU, povećanje finansiranja od strane EU i reforme stimulisati investicije i pozitivno delovati na ekonomski rast i životni standard u regionu.
Autori smatraju da će ta unapređenja približiti Zapadni Balkan EU i ekonomskom uspehu koji su postigle zemlje centralne i istočne Evrope u poslednje dve decenije. Pored toga, dublja regionalna saradnja neće doneti samo ekonomske koristi, već će doprineti i političkoj normalizaciji.
"Ako bude uspešan, Plan će pojačati politički uticaj EU u regionu, suprostaviti se uticaju spoljnih aktera i podstaći preko potrebne investicije firmi iz EU", istakli su analitičari Atlantskog saveta.
Kao jedan od izazova oko Plana rasta autori su naveli izvodljivost, iako je isplata sredstava strogo uslovljena kako bi se izbegle zloupotrebe. Izvesne rezerve u vezi toga već je izrazio Evropski revizorski sud.
Drugi izazov, kažu autori, odnosi se na visinu finansijske podrške koja je znatno ispod one koju primaju članice EU iz Jugoistočne Evrope. Kako navode, reforme zahtevane za pristup fondovima i integraciju u jedinstveno tržište značajne su i zahtevaće veliki politički i institucionalni kapacitet, odnosno ono što je regionu u poslednjih 20 godina ponekad nedostajalo.
Ističe se da će uspeh Plana u velikoj meri zavisiti od sprovođenja i da EU mora da obezbedi strogu primenu uslovljenosti, da nagrađuje pozitivne korake i poveća sredstva za zemlje koje napreduju.
Ukazuje se i na ulogu civilnog društva Zapadnog Balkana u sprovođenju Plana, kao i na potrebu da ga Brisel uskladi sa svojim geopolitičkim i geoekonomskim interesima, posebno kada je reč o jačanju strateške autonomije Unije.
Takođe se ukazuje da Plan rasta za region treba u punoj meri da bude integrisan u agende konkurentnosti, zelene i digitalne tranzicije EU.
"Lideri Zapadnog Balkana sa svoje strane treba da iskoriste povećanu aktivnost EU predviđenu Planom. Moraju da se pozabave reformama, aktivno učestvuju na sastancima EU i osmisle svoje reformske agende tako da donose bolji životni standard i dublju integraciju u EU svojim građanima", zaključili su analitičari Atlantskog saveta.
Autori analize su Valbona Zeneli, Ričard Grivson, Izabel Joanidis i Dimitar Bečev.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EK
