Imovinske prijave javnih funkcionera predstavljaju snažan, ali u ovom trenutku nedovoljno korišćen instrument za sprečavanje korupcije.
Istraživači, mediji i civilno društvo u Jugoistočnoj Evropi kontinuirano otkrivaju nesklad između životnog standarda političara i njihove zvanično prijavljene imovine. Korupciju je pak sve teže otkriti jer javni funkcioneri neprestano pronalaze nove i lukavije načine da izigraju sistem.
Čak i kada prijavljivanje imovine adekvatno funkcioniše, nedostatak ljudskih resursa i tehnoloških kapaciteta otežava dubinsku proveru podataka, što olakšava sakrivanje koruptivnog ponašanja. O tome govori i veoma niska stopa faktičkih provera prijava imovine, koja se u zemljama Jugoistočne Evrope kreće u intervalu od tek 0,32% u Crnoj Gori do 20% u Albaniji.
U Srbiji je ova stopa veoma niska, pa tako tek svaka stota prijava biva proverena, podaci su do kojih je došao Centar za evropske politike, u okviru Regionalne mreže za antikorupciju (SELDI).
U tom kontekstu, uloga velikih baza podataka (big data) postaje izuzetno značajna. Velike baze podataka mogle bi da igraju ključnu ulogu u identifikaciji nezakonito stečene imovine politički izloženih osoba, koje se koriste različitim načinima da prikriju svoje bogatstvo.
Jedna od poteškoća u proveri prijava imovine je nedovoljno mogućnosti za unakrsnu proveru i verifikaciju podataka između javnih registara. Korišćenje adekvatno uređenih baza podataka i alatki za njihovu analizu moglo bi značajno da olakša dubinske provere prijava imovine.
Primera radi, u Crnoj Gori, Agencija za prevenciju korupcije ima mogućnost da uporedi podatke iz zvaničnih registara Ministarstva unutrašnjih poslova, Poreske uprave, Katastra, Komisije za hartije od vrednosti, Centralne banke Crne Gore, pa čak i komercijalnih banaka uz odobrenje.
Uvođenje slične prakse u Srbiji, uz potpuno digitalizovane registre, bi značajno olakšalo proveru istinitosti podataka o prijavljenoj imovini javnih funkcionera.
Pored unakrsnih provera registara i uvezivanja baza podataka, analiza podataka i korišćenje sofisticiranih algoritama bi mogli da doprinesu identifikovanjem sumnjivih obrazaca ponašanja i transakcija i signaliziranjem na one javne funkcionere kod kojih postoji veća verovatnoća skrivanja imovine.
Javni funkcioneri prikrivaju svoju imovinu na različite načine, a najčešće prepisivanjem imovine na članove porodice ili bliske rođake i prijatelje, koji nisu uključeni u obavezno prijavljivanje imovine.
Naime, prijava imovine je, osim za javne funkcionere, najčešće obavezna i za njihove supružnike i vanbračne partnere i decu, ali ne i za braću, sestre i druge rođake i bliske prijatelje, a ponekad ni za roditelje.
Korišćenje gorepomenutih signala moglo bi da upozori na nelegalno stečenu imovinu ukazivanjem na transfere imovine na rođake ili prijatelje i otkrivanjem kompleksnih veza između matične kompanije i njenih filijala.
Platforme za automatsko upozoravanje već postoje u Rumuniji i one se trenutno koriste za davanje upozorenja o integritetu javnih nabavki, ali bi se na sličan način njihova primena mogla proširiti na oblast prijave imovine.
Napredak tehnologije donosi mnogo novih izazova u pogledu praćenja korupcije, kao što su, na primer, kripto valute. Sa druge strane, razvoj analitičkih alata koji se mogu koristiti u borbi protiv korupcije, daje institucijama velike mogućnosti. Pitanje koje ostaje je da li će institucije želeti i umeti da iskoriste ove mogućnosti.
Izvor: Centar za evropske politike
Foto: Pixabay
