U Briselu je doneta politička odluka o otvaranju pregovora o članstvu sa Bosnom i Hercegovinom. Do toga dolazi u vreme kada EU usvaja snažniji i direktniji pristup proširenju napredujući tempom koji nije viđen više od decenije. Takođe do toga dolazi pred izbore u EU u junu i treba ga posmatrati u kontekstu u kojem je određeni napredak u reformama među zemljama kandidatima takođe pobeda za odlazeću Komisiju.

BiEPAG reacts: Damir Kapidžić za Savetodavnu grupu za javnu politiku Balkan u Evropi

Odluka je obrazložena konstatacijom da je BiH napravila značajan napredak u usvajanju neophodnih zakona koji će je joj doneti napredak ka članstvu u EU. Ono što se izostavlja je da je postojao ogroman spoljni pritisak na domaće aktere da usvoje pomenuto zakonodavstvo i da se pridržavaju zahteva EU. Značajan napredak BiH je još daleko manji od inicijalno traženog, što znači odmicanje od striktnog sprovođenja 14 ključnih prioriteta postavljenih zemlji 2019. Najvažnije, nije bilo napretka kod usvajanja novog zakona o sudovima ili izbornoj reformi.

U BiH su odluku pozdravile sve partije i lideri, uključujući Milorada Dodika koji je generalno veoma kritičan prema EU i koji je pod sankcijama SAD. U jednom intervjuu Dodik je prikazao buduće pristupanje EU u svetlu stvaranja zajedničkog prostora u kojem Srbi mogu da žive bez granica odstupajući od uobičajene retorike koja naglašava secesiju. Nove partije u nacionalnoj koalicionoj vladi koja je na vlasti od 2023. - Socijaldemokratska partija, Naša stranka i Narod i pravda, istakle su svoju ulogu u sprovođenju reformi koje su napravile razliku.

Iako je pred nama dug put, odluka je korak u pravom smeru, čak iako glavne zasluge ne idu bosanskim donosiocima odluka. Da sumiramo, otvaranje pristupnih pregovora sa EU nije ono što BiH zaslužuje, nego ono što dobija.

Izvor: BiEPAG/DES

Foto: FPNS