Državljani Severne Makedonije glasali su na predsedničkim i parlamentarnim izborima 8. maja. Izborni dan protekao je glatko. U okviru dobro vođenog procesa, gubitnici su čestitali pobednicima pokazujući demokratsku zrelost nacije.
BiEPAG blog: Nikola Dimitrov, bivši ministar spoljnih poslova i zamenik premijera za evropske poslove Severne Makedonije
VMRO-DPMNE ostvarila je ubedljivu pobedu, njihov predsednički kandidat Gordana Siljanovska Davkova prva je predsednica zemlje. Ona je potpuno nadmašila aktulenog predsednika Pendarovskog osvojivši 65% glasova prema njegovih 29%, uz izlaznost od 47,5%, daleko iznad Ustavom predviđenog minimuma, uprkos pokušajima DUI da potkopa ishod flertujući sa mogućnošću bojkota drugog kruga predsedničkih izbora.
Takođe, uz izlaznost od gotovo milion birača ili 55,36% na parlamentarnim izborima, koalicija koju predvodi VMRO-DPMNE pobedila je sa 43,2% osvojenih glasova i obezbedila 58 od 120 poslaničkih mesta. Socijaldemokrate su pretrpele najgori gubitak u istoriji osvojivši samo 15,3% ili oko trećinu glasova u poređenju sa glavnim konkurentom. Iako su dobili više glasova od koalicije DUI "Evropski front" sa 13,8%, zahvaljujući izbornom sistemu zemlje oni su postali treća politička snaga u parlamentu sa 18 mesta, jednim manje nego DUI. Opoziciona koalicija etničkih Albanaca VLEN osvojila je 13 mesta sa 10,7% glasova. Novi politički pokret ZNAM i Levica dele preostale mandate, po šest.
Na osnovu saopštenja partijskih lidera, najverovatnije će vladajuću koaliciju činiti veliki pobednik VMRO-DPMNE sa VLEN i ZNAM i kontrolisati komfornu većinu od 77 poslanika.
Tranzicija vlasti možda neće biti tako glatka kao izborni dan. Ali Ahmeti (DUI), na vlasti više od dve decenije, upitao je da li ubedljiva pobeda VMRO-DPMNE znači da DUI neće biti deo nove vlade, aludirajući na potrebu Severne Makedonije za stabilnošću i budućnošću, izjednačavajući mesto njegove stranke sa stabilnošću zemlje.
Razlozi za te tektonske političke promene u zemlji su kompleksni. Odlazeća vlada nije uspela da obezbedi odgovornost i pravdu, što je bilo ključno obećanje koje je stajalo iza mobilizacije građana koja ih je dovela na vlast. Politički kapital investiran u Prespanski sporazum nije nagrađen od strane EU, najpre zbog Francuske, a zatim zbog nepristojnih zahteva Bugarske, čineći Uniju saučesnikom, barem po ovom pitanju. Tzv. francuski predlog koji je vlada prihvatila 2022, sačinjen da odblokira pristupanje EU Severne Makedonije, percipira se kao neizbalansiran i snažno mu se protivi većina etničkih Makedonaca povećavajući evroskepticizam i trujući evropski narativ. Kao rezultat prekršenih obećanja, prema nedavnom istraživanju IRI, samo 34% građana veruje da je EU ozbiljna u nameri da ponudi članstvo zemljama Zapadnog Balkana. Na kraju, ali ne manje važno, percepcija da je DUI nadmašio svoju težinu i broj glasova postajući dominantni koalicioni partner u vladi, takođe je imala ulogu u ishodu.
Izgledi za sistemske promene i fundamentalne reforme usko zavise od sposobnosti građana da ostanu angažovani i posle izbornog dana, kao i kredibiliteta politike proširenja EU. Ostaje da se vidi da li će vlada koju predvodi VMRO-DPMNE uspeti da uspešno vodi proces koji je, u najmanju ruku, opterećen bilateralnim sporovima. Na prvom mestu, uprkos izbornoj retorici i kritikama Prespanskog sporazuma sa Grčkom, bilo bi mudro da vlada usvoji stav sličan onom njenog grčkog partnera u EPP, Nove demokratije: Ne sviđa nam se, mogli smo bolje ali "pacta sunt servanda". Drugo, mora se naći rešenje zajedno sa Bugarskom, kako bi se deblokiralo pristupanje Severne Makedonije EU, kao i da se potpuno preokrene sadašnja gubitnička dinamika u makedonsko-bugarskim odnosima. Istraživanja pokazuju da se Bugarska percipira kao najveća pretnja a na drugom mestu je Rusija. Sa tako snažnim političkim legitimitetom sledeće vlade, puki pritisak da se prevaziđe prepreka ustavnih amandmana koji uslovljavaju drugu međuvladinu konferenciju sa EU neće uspeti.
VMRO-DPMNE će morati da pokažu da su poboljšali ravnotežu aktuelnog paketa i učinili evropski put pristupanja predvidljivijim. Uz dobru volju i uzajamno poštovanje koje dolikuje dvema evropskim susdenim demokratijama, to možda nije nemoguć zadatak. Međutim, mnogo ja lakše i, nažalost verovatnije, stvoriti još veću zbrku nego rešiti postojeću.
Izvor: BiEPAG/DES
Foto: BETA/Kabinet predsednika Severne Makedonije
