Zemlje Zapadnog Balkana treba da pokažu volju i posvećenost u procesu pristupanja EU, da zajedno nastupaju i podržavaju politike Unije koje bi im olakšale pristupanje. EU pak treba da umesto komesara uvede potpredsednika Komisije za proširenje i on bi, pored ostalog, trebalo da doprinese rešavanju bilateralnih sporova koji usporavaju pristupanje regiona, smatraju analitičari Instituta za humanističke nauke (IWM).
U studiji "Proširenje EU na Zapadni Balkan: Gde ima volje, ima i načina" ističe se da kandidati i potencijalni kandidati za EU sa Zapadnog Balkana treba da iskoriste istorijsku priliku ponovnog stavljanja proširenja u fokus sa izbijanjem rata u Ukrajini.
"Oni moraju brzo da se oporave od sopstvenog zamora od proširenja, da pokažu jasnu posvećenost i vredno rade na ispunjavanju Kopenhaških kriterijuma i zahteva iz pravnih tekovina", navodi se u studiji bečkog instituta za napredne studije u humanističkim i društvenim naukama.
Istovremeno lideri iz regiona treba da se potpuno angažuju u obnovljenoj debati o proširenju i nastoje da govore "jednim glasom". Takođe treba da podržavaju politike koje bi im olakšale proces pristupanja, poput uvođenja glasanja kvalifikovanom većinom u međufazama procesa.
Dalje se navodi da bi efikasna saradnja sa Ukrajinom i Moldavijom mogla da pojača uticaj Zapadnog Balkana, čineći ga još značajnijim.
"Zemlje Zapadnog Balkana treba da budu ujedinjene u naporima u evrointegracijama jer će uspeh jedne nesumnjivo koristiti svima. Taj duh solidarnosti može poslužiti i kao pozitivan primer za susedne zemlje članice EU", navode autori.
S druge strane, nova Evropska komisija i Evropski savet treba da pošalju jasnu poruku i donesu političku odluku o prihvatanju novih članica sa Zapadnog Balkana i iz Istočnog susedstva u vremenskom roku novog višegodišnjeg budžeta.
Takođe, smatraju autori studije, u novoj Komisiji pozicija komesara za susedstvo i proširenje treba da bude preimenovana i podignuta na nivo potpredsednika za politiku proširenja i nova pristupanja.
Zadatak novog potpredsednika Komisije bio bi da nađe nove instrumente i principe politika koji će obezbediti da EU ima asertivnu i konstruktivnu ulogu u rešavanju bilateralnih sporova. Ti sporovi onemogućavaju proširenje i slabe kredibilitet EU na Zapadnom Balkanu.
Autori dalje navode da Zapadnom Balkanu treba poslati jasne signale da proširenje ostaje proces zasnovan na zaslugama koji osigurava iste uslove za sve, uprkos ubrzanom procesu za Ukrajinu i Moldaviju koji odražava geopolitičku hitnost u Evropi.
Ističe se i da usklađivanje kandidata sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU treba takođe da postane ključni uslov u procesu pristupanja i kandidati treba da na osnovu toga budu nagrađeni ili sankcionisani.
U studiji bečkog instituta se navodi i da puno članstvo mora da bude cilj na vidiku koji će dati podsticaj za reforme a da postepena integracija (u neke oblasti) ne treba da postane način za odugovlačenje, već treba da ubrza pristupanje.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay.com
