Na Zapadnom Balkanu, uprkos uspehu NATO ekspanzije kojom se zahvaljujući članstvu Hrvatske, Crne Gore i Albanije od ruskog uticaja efikasno zatvaraju koridori Jadranskog i Jonskog mora, bezbednosni pejzaž ostaje loman i u velikoj meri zavisi od NATO a pretnja od destabilizacije i dalje postoji, smatra viši saradnik na CIFE u Berlinu i Nici Floren Marsak (Florent Marciacq).
On je za BiEPAG blog napisao da je, dok se na samitu u Vašingtonu NATO bavio bezbednosnim izazovima u Ukrajini, strategija za rešavanje nestabilnosti na Zapadnom Balkanu takođe kritično potrebna.
"Vojni uspeh NATO na Zapadnom Balkanu i zamah nakon 2022. ne mogu se u potpunosti ostvariti bez okupljanja saveznika oko zastave demokratije", istakao je Marsak u tekstu "Može li se NATO posle Vašingtona okupiti oko zastave demokratije" u delu sa podnaslovom "Rešavanje 'starih' bezbednosnih izazova Zapadnog Balkana".
U komentaru nakon samita NATO u Vašingtonu 9-11. jula, Marsak je ocenio da secesionistička retorika u BiH drži region "na ivici" dok uz rusku podršku Milorad Dodik iz Republike Srpske kontinuirano preti odvajanjem.
On navodi da je u 2024. EU gotovo udvostručila broj vojnika EUFOR u BiH, na 1.100 , zbog bojazni da bi nestabilnost iz ukrajinskog konflikta mogla da se prelije na Zapadni Balkan. Rusija pak ima za cilj da unese strah i drži BiH u stalnom stanju nesigurnosti. Ta strategija, dodaje Marsak, takođe nastoji da pristupanje BiH Alijansi stagnira i da je drži podalje od evroatlantskih integracija.
Rat u Ukrajini pod pritisak je stavio i misiju NATO na Kosovu KFOR. Prema Marsakovim rečima, nestabilnost na severu Kosova, koju efektivno održava Srbija a podržava Rusija, pogoršala je bezbednosnu situaciju.
Marsak podseća da je događaj u Banjskoj doneo dodatni pristisak KFOR kao garantu bezbednosti dodajući da je kao odgovor na rastuće pretnje NATO rasporedio još 1.000 vojnika na Kosovu kako bi održao stabilnost na terenu i odgovorio na bezbednosne rizike koje predstavlja Srbija a koja održava snažnu vojnu saradnju sa Rusijom i Kinom.
Za razliku od situacije u Bosni i Hercegovini, gde su izazovi za članstvo u NATO uglavnom unutrašnji, članstvo Kosova u NATO i dalje nije na vidiku jer mu izglede blokraju neke članice Alijanse.
"To je eklatantan slučaj u kojem nedostatak kohezije među saveznicima doprinosi uspehu ruske agende u Evropi. Samit u Vašingtonu mogao je da bude jedinstvena prilika da se ublaži pristup Kosovu kao odgovor na njegov zahtev za pojačanom saradnjom sa NATO", napisao je Marsak za BiEPAG blog.
Prema njegovim rečima, samit je takođe mogao biti povod da se pooštri stav Alijanse prema autoritarnom režimu u Beogradu, posebno posle lažiranih izbora 2023. Odnosi Srbije sa Rusijom nisu dovedeni u pitanje ratom (u Ukrajini), a njena destabilizujuća diplomatija zasnovana na težnji za "srpskim svetom" u regionu kosi se sa interesima Alijanse, istakao je Marsak.
Marsak je naveo da će posle samita u Vašingtonu Alijansa morati da bude mesto gde demokratski partneri mogu da koordinaraju odgovore na više frontova u svojoj borbi protiv autokratija.
"Trebalo bi intenzivirati napore radi suprostavljanja defetističkom stavu među saveznicima, na političkoj i na vojnoj strani. To bi mogla biti poslednja prilika za rekalibriranje i jačanje transatlantskog partnerstva na unapređenju demokratske agende", zaključio je Marsak.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
