Albanija je dobila još jedan "najbolji izveštaj do sada" Evropske komisije koji je, prema premijeru Ediju Rami, međunarodni izveštaj od najvećeg poverenja jer je zasnovan na činjenicama a ne na istraživanjima i percepcijama. Zaista, Brisel je ove jeseni doneo mnogo dobrih vesti Albaniji. Posle druge Međuvladine konferencije kojom je praktično otvoren klaster osnove, EU je odgovorila na ambiciju zemlje da do 2030. bude spremna za članstvo u EU veoma konkretnom ponudom - mogućnošću da da do kraja 2025. otvori sve pregovaračke klastere. "To je ambiciozno ali moguće. Ali, to znači da zaista svi resursi, energija i pažnja moraju da budu fokusirani na taj cilj", rekao je ambasador EU u Tirani Silvio Goncato. Takva ambicija i ponuda međutim znači da više ne može biti oklevanja u ispunjavanju standarda EU. "Ne može se traćiti vreme i kazati treba nam više vremena da se prilagodimo ili da preuzmemo određene standarde", istakao je ambasador.
BiEPAG Reacts: Đerđi Vurmo, programski direktor Instituta za demokratiju i medijaciju (IDM)
Prvi put za nekoliko godina, izveštaj Evropske komisije naišao je na veliko interesovanje albanskih medija i među zainteresovanim stranama, što je rezultat dešavanja u nastojanjima Albanije za prijem u EU. U poređenju sa prošlogodišnjim, izveštaj Evropske komisije za 2024. ukazuje na neke dobre vesti ali i na neke ne baš dobre. U prethodnih 12 meseci Albanija nije imala napredak u dva poglavlja više nego godinu dana ranije. I u mnogim oblastima iz osnova napredak je bio manji ove godine dok u nekim od njih vlada nije napravila nikakav napredak, poput civilnog društva i slobode izražavanja.
Posebno zabrinjava činjenica da pregovaračka pozija EU za klaster 1 sa Albanijom nema prelazna merila koja zemlja treba da ispuni u pogledu razvoja civilnog društva, osim nekoliko "zadataka" poput konsultovanja sektora i održavanja aktivnog dijaloga sa njim. To nije dobra vest za civilno društvo i umanjuje mu prostor, s obzirom da Albanija godinama nije načinila napredak u toj oblasti, prema izveštaju Komisije. Još više zabrinjava odsustvo napretka u oblasti slobode izražavanja gde su "nezavisnost medija i pluralizam i dalje pogođeni velikom tržišnom koncentracijom, preklapanjem poslovnih i političkih interesa, manjkom transparentnosti izvora finansiranja, velikom koncentrajom vlasništva u medijima, zastrašivanjem i nesigurnim uslovima rada za novinare", navodi se u izveštaju za 2024. Oblast osnove pokazuje da nema napretka u gotovo svim izveštajima za Albaniju od 2020. do 2024. i jasno je uslovila pad demokratije u zemlji, prema više drugih izveštaja, poput "Nacije u tranziciji" Fridom hausa.
Ipak, ima i dobrih vesti u izveštaju. Albanija je ostvarila "umeren do dobar nivo pripremjenosti" u još dva poglavlja dok je broj poglavlja sa "nekim do umerenim nivoom pripremljenosti" pao sa četiri u 2023. na samo dva poglavlja u 2024. Iako je verovatno skoro otvaranje klastera 6, otvaranje preostalih biće predmet značajnog napretka kod ispunjavanja prelaznih merila postavljenih u zajedničkoj poziciji EU.
Ozbiljan napredak zahtevaće ne samo odlučnost i snažnu političku volju, već i konstruktivnu saradnju vladajuće i opozicionih partija. To će izgleda biti teško postići u izbornoj godini - opšti izbori trebalo bi da budu u proleće 2025. Zapavo je politička retorika konfrotacije već počela i verovatno će biti intenzivirana u narednih šest meseci.
Izborne godine u Albaniji obično usporavaju napredak i mobilizaciju javne administracije oko reformskih procesa. Međutim, nema vrema za gubljenje, kako je upozorio ambasador Goncato. Albanija treba da kanališe sve moguće resurse i energiju u okviru procesa. Pod pretpostavkom da su članice EU spremne da preduzmu hrabre političke akcije u guranju proširenja napred, Albanija ima priliku da ispuni merila koja bi pokrenula otvaranje svih klastera do kraja 2025. To je potpuno moguće, s obzirom na činjenicu da većina od njih zahteva rezultate u sprovođenju reformi i ispunjavanju ciljeva a ne politički konsezus u kreiranju novih.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: BiEPAG
