U slavnoj drami Samuela Beketa, dva glavna lika Vladimir i Estragon vode razne rasprave o egzistencijalnim pitanjima dok čekaju Godoa, koji nikako da dođe. Građani Bosne i Hercegovine već 24 godine čekaju da integracija u Evropsku uniju donese značajne promene u njihove živote, a 2024. godine još uvek se nalaze u istoj situaciji kao Vladimir i Estragon – jednostavno čekaju i gube nadu da će se EU ikada ostvariti za njih, osim ako ne napuste svoju zemlju i emigriraju u neku od članica EU.
BiEPAG Reacts: Vedran Džihić, Viši istraživač na Austrijskom institutu za međunarodne poslove, ko-direktor Centra za napredne studije jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Rijeci.
Umesto evropskog integracijskog Godoa, dobijamo redovne izveštaje Evropske komisije o napretku zemalja kandidata na putu prema članstvu u EU. Bosna i Hercegovina je dobila zeleno svetlo za otvaranje pregovora u martu 2024. godine, nakon ispunjavanja dodatnih reformskih zahteva Evropske unije.
Među najoptimističnijim stručnjacima za Bosnu postojala je nada da će to zeleno svetlo, koje je očito došlo kao politički poklon i motivacioni potez za lokalne vlasti da pojačaju svoj rad i počnu isporučivati rezultate, promijeniti dinamiku integracije zemlje u EU. Ali uvek iznova, bosanskohercegovačka politička stvarnost je pokazala da i najveći optimisti greše.
Novi izveštaj pronalazi tehnokratski, ali vrlo otvoren jezik za opisivanje zastoja: "Dinamika reforme zastala je između aprila i oktobra 2024. godine, među političkim kontroverzama i političkom kampanjom za lokalne izbore u oktobru. Bosna i Hercegovina mora da nastavi sa preduzimanjem odlučnih radnji na finalizaciji reformi u skladu s pravnom stečevinom EU i evropskim standardima, rešavajući sve relevantne korake".
Detaljnije razmatranje glavnih reformskih oblasti i 33 poglavlja jednako je deprimirajuće. Bosna i Hercegovina je prema napretku reformi i dalje najmanje pripremljena zemlja kandidat za članstvo u EU. Formulacija je prilično znakovita: Komisija Evropske unije kreće se između ocena kao što su "nema napretka" i "između rane faze pripremljenosti i određenog nivoa pripremljenosti", "određenog nivoa pripremljenosti" i "određenog napretka".
Kad se sve uzme u obzir, vidimo da pripremljenost u 33 poglavlja ostaje nepromenjena u odnosu na 2023. godinu: nije bilo "nikakvog napretka" u 20 poglavlja, "ograničenog napretka" bilo je u devet a "dobrog napretka" u tri.
Ali čak i bliži pogled na dinamiku unutar poglavlja koje se fokusira na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku, otkriva temeljni problem, da vlasti Republike Srpske dopuštaju i ponavljaju rusku propagandu i dezinformacijske narative u manjem bh. entitetu, dok u isto vreme održavaju bliske veze s Rusijom i Kremljom. Upravo su se pre nekoliko dana Vladimir Putin i Milorad Dodik susreli na marginama summita BRIKS u Kazanju i potvrdili blizak odnos Republike Srpske i Ruske Federacije.
Izveštaj EU je eksplicitan u kritici secesionističke retorike koja dolazi iz Republike Srpske i Milorada Dodika. Primećuje činjenicu da Republika Srpska i dalje ne priznaje presude Ustavnog suda, te da krši ustavno-pravni poredak, dovodeći u pitanje njegov autoritet i integritet. Ipak, ni EU ni Kancelarija visokog predstavnika (OHR) u BiH, niti zemlje članice EU, ne uspevaju da zauzmu strog i odlučan stav prema Republici Srpskoj. Mađarska izričito nastavlja da podržava Milorada Dodika i da sprečava bilo kakve oštrije poteze drugih država članica protiv Dodika i njegove klike.
Na kraju, začarani krug secesionističke retorike, reformske blokade i politike pretnji, pomešan sa sitnim ustupcima, otkriva da ne postoji jasna strategija Zapada kako da se postavi prema Miloradu Dodiku, ali i prema BiH generalno. Takva situacija će još godinama progoniti BiH, ograničavajući manevarski prostor za bilo kakve reforme unutar državne koalicije i na taj način onemogućavajući zemlju da napravi bilo kakve odlučne korake prema članstvu u EU.
Na koji način taj začarani krug konkretno koči svakodnevni razvoj zemlje i živote građana, nedavno je bilo vidljivo u novom Planu rasta EU, a navedeno je i u izveštaju EU. BiH je još uvijek jedina država Zapadnog Balkana koja nije uspela da dogovori unutrašnju Reformsku agendu kako bi mogla da učestvuje u Planu rasta EU. Bosna bi trebalo da dobije ukupno 1,085 milijardi evra bespovratnih grantova i povoljnih zajmova kada ispuni uslove na koje se obavezala u sopstvenoj Reformskoj agendi.
I dok se u Izveštaju EU diplomatskim jezikom kaže da vlasti BiH ostaju angažovane na ispunjavanju kriterija, istina je da je Reformska agenda ponovo odgođena zbog primedbi koje je formulisala Republika Srpska – što smatram nastavkom igre mačke i miša između Federacije i Republike Srpske, odnosno glavnih koalicionih partnera na državnom nivou.
Ipak, bosanska verzija Čekajući Godoa nije potpuno depresivna. Bez obzira na tehnokratske ocjne integracije koje je EU dala u najnovijem izveštaju, koji su građani BiH jedva i primetili, postoje znakokovi i iskazi istinskog evropskog opredeljenja i vrednosti od strane angažovanih građana u Bosni.
Kada su poslednje velike poplave početkom oktobra pogodile BiH i odnele živote ljudi u Jablanici, među Bosancima i Hercegovcima, bez obzira na etničku i nacionalnu pripadnost, zavladao je veliki talas solidarnosti sa žrtvama. Svi su se okupili kako bi pomogli svojim sugrađanima i ujedinili se oko protivljenja ilegalnom kamenolomu koji se nalazi odmah iznad kuća u Donjoj Jablanici, gde je i najviše stradalih.
Hrabri aktivisti poput Karton revolucije nastavljaju borbu protiv degradacije životne sredine i korupcije, tražeći pravdu i mobilizirajući stotine hiljada ljudi u BiH. Pre samo nekoliko meseci, kada su se brojni aktivisti okupili u zaštitu rijeke Une, uspjeli su izdejstvovati da vlasti zaustave planove za izgradnju hidroelektrane na toj reci.
To su samo neki od primera đelovanja građana koji se istinski zalažu za najbolje što Bosna i Hercegovina može ponuditi. Dok je integracija u EU i dalje vrlo dalek cilj, a većina građana i dalje čeka Godoa, mnogi drugi ostaju angažovani i nastavljaju da se bore i da čuvaju tračak nade za bolju budućnost Bosne i Hercegovine.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: BiEPAG
