Samit Evropske unije i Zapadnog Balkana, koji će biti održan 6. oktobra na Brdu kod Kranja u Sloveniji, okupiće šefove država ili vlada članica EU i njihove kolege iz regiona Zapadnog Balkana.
Među glavnim temama samita biće razvoj saradnje EU i Zapadnog Balkana u političkim i bezbednosnim pitanjima od zajedničkog interesa, socio-ekonomski oporavak regiona posle pandemije, sprovođenje Ekonomskog i investicionog plana i jačanje regionalne saradnje.
Očekuje se da na kraju skupa lideri EU usvoje deklaraciju, a lideri Zapadnog Balkana će biti pozvani da se usklade s tim dokumentom.
Samitu će predsedavati predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel koji će zajedno sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen predstavljati Evropsku uniju.
Po završetku skupa medijima će se obratiti Mišel, Fon der Lajen i premijer Slovenije Janez Janša.
Predsednik Evropskog saveta je istakao da će samit "ponovo ukazati na strategijsku važnost regiona za Uniju" i da će čelnici EU i Zapadnog Balkana obrazložiti kako da se produbi politički dijalog, bezbednosna i regionalna saradnja i rešavaju sporovi.
Tema skupa biće i angažovanje Unije na Zapadnom Balkanu, a ključne finansijske institucije će predočiti kako pomoći oporavak regiona, naveo je Mišel u poruci učesnicima samita.
Mišel je naveo da će na posebnom zasedanju predstavnici Regionalnog saveta za saradnju, Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke "izneti svoja viđenja, a težište će biti na jačanju našeg angažovanja kako bi se pospešili društveno-ekonomski oporavak i održivi razvoj" regiona.
Na drugom zasedanju na samitu će čelnici EU i vođi sa Zapadnog Balkan "imati priliku da stave do znanja kako se može produbiti politički dijalog, bezbednosna saradnja i strategijsko angažovanje, uz ponovnu potvrdu zajedničkog opredeljenja kad je reč o delanju u cilju snažne, stabilne i ujedinjene Evrope".
Slovenački premijer rekao je da Slovenija iz svog iskustva zna koliko je evropska perspektiva važna za sprovođenje reformi u procesu pristupanja.
"Naš cilj je da potvrdimo i oživimo evropsku perspektivu Zapadnog Balkana koja je otvorena na samitu u Solunu 2003. Ako to uradimo, dokazaćemo da smo strateški igrač u susedstvu. Ako nismo u mogućnosti da to uradimo, ako ne napravimo korak napred na Zapadnom Balkanu, ta korak će napraviti neko drugi, neko sa drugačijim interesima i vrednostima", rekao je Janša.
Ovo je treći samit EU-Zapadni Balkan za tri godine. Prvi je održan 2018. u Sofiji, a samit 2020. u Zagrebu je zbog pandemije kovida-19 održan putem video konferencije.
Slovenija je saradnju sa zemljama Zapadnog Balkana i proces proširenja uvrstila među prioritete svog predsedavanja EU koje je preuzela 1. jula.
"Slovenija veruje da samit treba da bude prilika da se regionu pošalje jasna poruka o zajedničkoj budućnosti u ujedinjenoj Evropi, u cilju ostvarenja ideje očeva osnivača EU - Evropa koja je ujedinjena, cela, sloboda i u miru", navedeno je u saopštenju slovenačkog predsedavanja.
Izvor: EURACTIV.rs
Foto: Slovenačko predsedavanje EU
