U reformi javne uprave, koja je važna za građane Zapadnog Balkana, kao i u procesu pristupanja EU, u prethodne dve godine nije zabeležen veći napredak a najpozitivnije rezultate građani su uočili na polju digitalizacije, rečeno je 8. novembra na 3. Regionalnoj WeBER konferenciji "Građani na prvom mestu".
Miloš Đinđić iz Centra za evropske politike (CEP) rekao je na skupu u Beogradu da je novo istraživanje pokazalo da su u oblasti strateškog okvira za reformu javne uprave najveći pomak napravile Srbija i Crna Gora zato što je u razvoj strategija bilo uključeno više dokumenata i zbog veće angažovanosti civilnog društva.
U oblasti izrade i koordinacije javnih politika u periodu 2021/2022. nije bilo velikog pomaka u odnosu na istraživanje 2019/2020, rekao je Đinđić dodajući da je uglavnom odlučivanje vlada na sednicama netransparentno i da se javnost neredovno izveštava o rezultatima vlada na godišnjem nivou.
Izuzetak su bile vlade BiH, Srbije i Crne Gore koje su bile ažurnije u smislu da su dve godine uzastopno objavile izveštaje o svojim planovima.
Prema Đinđićevim rečima, većeg napretka nije bilo ni u oblasti službeničkog sistema i pristup poslovima u državnoj upravi putem javnih konkursa i dalje je problematičan.
Kako je dodao, ima dobrih primera olakšavanja procedura ali ceo postupak zapošljavanja, ocena je istraživača, nije dovoljno prilagođen za nekoga ko nije prethodno radio u državnoj upravi.
U oblasti odgovornosti, istraživači su pratili kako civilno društvo gleda na zakonodavstvo i praksu kod slobodnog pristupa informacijama. Tu je Srbija ubeležila napredak ali je percepcija na nivou regiona, iako poboljšana u odnosu na ranija istraživanja, i dalje negativna.
Istraživanje je pokazalo i da u regionu četvrtina ispitanika smatra da su sankcije propisane za organe vlasti koji se ne pridržavaju zakona suštinski neefikasne.
Najveći napredak, kao i u prethodna dva istraživanja, registrovan je kod pružanja usluga i upravljanja finansijama, rekao je Đinđić.
Kod pružanje usluga, istraživanje je pokazalo da građani prepoznaju digitalizaciju kao prioritete vlada na Zapadnom Balkanu i tu su, rekao je Đinđić, ubeleženi najpozitivniji rezultati u celom regionu.
I u oblasti upravljanja finansijama je bilo nekih dobrih rezultata, iako je budžetska transparentnost centralne države i dalje umerena.
Takođe je Đinđić ukazao na dobre rezultate kada je reč o državnim revizorskim institucijama i na inicijative da se u planiranje revizija uključi civilno društvo, što je uočeno pre svega u Severnoj Makedoniji i BiH.
Đinđić je istakao i da izveštaji o reviziji dobijaju novi izgled u smislu pravljenja kraćih verzija kako bi ih približili građanima i medijima, čime revizorske instuticuje pokazuju proaktivni pristup.
Vršilac dužnosti generalnog direktora Direktorata za proširenje i susedsku politiku Evropske komisije (DG NEAR) Maćej Popovski rekao je na skupu da je reforma javne uprava povezana sa vladavinom prava i demokratizacijom i ukazao na ključnu ulogu civilnog društva u procesu evrointegracija koji je po svojoj prirodi komplikovan i koji će pogoditi sve građane.
"Govorio sam o procesu evrointegracija uopšte. Zato što će promeniti život ljudi nabolje. Naravno, važno je saslušati ih, poslušati njihove savete i pozvati vlade na odgovornost. Oni prate (situaciju), dolaze sa idejama, zato je važan njihov angažman", rekao je Popovski.
On je podsetio na nedavno objavljene izveštaje Evropske komisije o zemljama u procesu proširenja koji pokrivaju ceo spektar pitanja o kojima se pregovara, uključujući reformu javne uprave.
"Želimo da kažemo vladama da ih shvate kao savet i da se zajedno angažujemo i vidimo šta i kada treba da se uradi", rekao je Popovski.
Programska direktorka CEP Milena Lazarević rekla je da su istraživanja reforme javne uprave u regionu obavljena na osnovu iskustava iz evropskih konsultacija sa građanima poslednjih godina i uz pomoć partnera iz Brisela.
Konsultacije sa više od 8.000 građana na lokalu je sprovela 31 organizacija civilnog društva i, kako je istakla Lazarević, širom regiona iskustva su slična, odnosno građani se najčešće žale na lošu organizaciju, nezakazivanje termina, neljubaznost službenika.
Ministar informacionog društva i uprave Severne Makedonije Admirim Aliti rekao je da se reforma javne uprave sprovodi u skladu sa novom metodologijom proširenja i istakao da je značajna za tempo pregovora sa EU, kao i da je vlada u Skoplju snažno opredljena za reforme.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta
