Novoizabrani predsednik Jakov Milatović izjavio je 20. maja u inauguralnom govoru da će biti istinski predsednik svih građana, nezavisno od njihove nacionalne, verske ili bilo koje druge pripadnosti, da će raditi na pomirenju Crne Gore, da neće građane deliti na one koji su glasali za i protiv njega, da je njegov glavni cilj uključenje Crne Gore u EU, kao i da će raditi na unapređenju dobrosusedskih odnosa.
"Da sam mogao da biram, rodio bih se baš ovde. Na najlepšem parčetu zemlje, protkanom viševekovnom borbom za opstanak, ušuškanom između mora i kamena, na večitoj raskrsnici između istoka i zapada, severa i juga", rekao je Milatović.
Istakao je da će inspiraciju za obavljanje predsedničke dužnosti tražiti u "državotvornom nadahnuću Vojislavljevića, Balšića i Crnojevića, slobodarskom pregnuću svetorodne loze Petrovića, antifašističkoj borbi Crne Gore i pregalaštvu naših posleratnih generacija".
"Duboko svjestan odgovornosti koju mi je donelo ogromno poverenje iskazano na izborima, biću istinski predsednik svih građana, nezavisno od njihove političke, nacionalne i verske pripadnosti, ili bilo kog ličnog svojstva", rekao je on.
Na početku inauguracije intonirana je himna "Oj svijetla majska zoro", posle čega je Milatović pročitao zakletvu nad Ustavom i potpisao se.
Milatović je u govoru ukazao da je smena političkog establišmenta i konsolidacija demokratije budi optimizam da će u narednom periodu sa puno više zajedništava rešavati otvorena pitanja koja su od "vitalnog značaja za budućnost Crne Gore".
Kazao je da će raditi na pomirenju u Crnoj Gori, jer, kako je rekao jedino pomirena Crna Gora je jedina prava Crna Gora.
Dodao je da je institucionalni sistem, kreiran po meri jedne partije nije izdržao izazove koje je donela promena vlasti.
"Iz takvog iskustva smo izvukli značajne pouke, koje će nam poslužiti da stvorimo jake institucije koje će biti garant pravne sigurnosti naših građana", rekao je Milatović.
Tvrdi da će još posvećenije raditi na kreiranju održivog ekonomskog modela sa fokusom na kapitalne projekte i otvaranju novih i bolje plaćenih radnih mesta, dodajući da će u međunarodnim aktivnostima usmeriti pažnju na ekonomsku promociju Crne Gore.
Milatović je rekao i da Crna Gora neće odstupiti od pravaca i opredeljenja koja podrazumijevaju Crnu Goru kao deo EU.
"Globalni kontekst determinisan ruskim napadom na Ukrajinu, ne smije i neće biti odstupanja od naših pravaca i opredeljenja koja podrazumijevaju Crnu Goru kao dio EU porodice. To smo pokazali, jasno se određujući prema bezbjednosnim izazovima. Za mene ne postoji dvojba oko toga gđe pripadamo - pripadamo Evropi koja je ujedinjena u njenoj različitosti", dodao je on.
Kao predsednik, kaže Milatović, doprinosiće unapređenju dobrosusedskih odnosa.
"Usvajanje EU sistema vrednosti i približavanje regiona EU najbolji je lijek protiv reafirmacije destruktivnih politika prošlosti. Berlinski proces ostaje glavni most između ZB i Brisela čija je revitalzacija od izuzetnog značaja", dodao je Milatović.
Rekao je i da će podržati regionalne inicijative koje mogu delovati u funkciji članstva u EU kao krajnjeg zajedničkog cilja.
Inauguraciji su prisustvovali predsednici Srbije Aleksandar Vučić, Hrvatske Zoran Milanović, članovi predsedništva BIH Željka Cvijanović i Željko Komšić, predsednik Albanije Bajram Begaj i predsednica Kosova Vjosa Osmani. Prisustvovao je i doskorašnji predsednik Milo Đukanović, nekadašnji predsednik Crne Gore Filip Vujanović, bivši premijeri Zdravko Krivokapić, Duško Markovićm i Igor Lukšić.
Zvaničnom stupanju na dužnost novoizabranog predsednika Crne Gore prisustvovovali su i specijalni izaslanici SAD-a, Velike Britanije i Nemačke za Zapadni Balkan, Gabrijel Eskobar, Stjuart Pič i Manuel Saracin, te premijer Bugarske Galeb Donev.
Inauguraciji nisu prisusvovali predstavnici verskih zajednica.
Nakon govora, Milatović je prišao i poljubio svoju suprugu Milenu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je posle inauguracije da će Crna Gora u Srbiji uvek imati "iskrenog prijatelja i dobrog partnera".
On je novinarima ispred skupštine Crne Gore rekao da je Srbija želela da ukaže poštovanje narodu i građanima Crne Gore, i to koliko im je stalo i važno da u Crnoj Gori imaju istinskog partnera.
"Imamo neke razlike, ali to sme da bude prepreka, u razvoju što je moguće bližih odnosa. Moramo stvari da radimo na racionalnom nivou i da se trudimo da ti odnosi budu što je bolji mogući", rekao je on nakon inauguracije predsednika Jakova Milatovića.
Vučić je rekao da je nekoliko puta razgovarao sa Milatovićem, a poslednji put nakon predsedničkih izbora.
Na pitanje kako je razumeo govor Milatovića, Vučić je rekao da ga je pažljivo slušao.
"I to što sam razumeo sačuvaću za sebe i politiku Srbije u narednom periodu. Jasno je da Crna Gora ostaje strateški opredeljena svojoj politici članstva u NATO-u. Mi svoj vojni položaj doživljavamo drugačije i želimo ljubomorno da sačuvamo našu vojnu neutralnost, želimo da sami brinemo o svom nebu i o svojoj zemlji. Takođe, nešto su nam drugačije nijansirane poruke oko nekih događaja u svetu, ali to ne menja i ne smije da promeni naš izrazito prijateljski stav prema Crnoj Gori. Mi poštujemo, to je izbor građana Crne Gore", poručio je Vučić.
"Ja sam razumeo i predsednika Milatovića da želi jačanje ekonomskih veza, da je ekonomija od izuzetnog značaja. I jedni i drugi se nalazimo an evropskom putu. Imamo razlike, ali ne smeju da budu prepreka u razvoju naših prijateljskih odnosa. Ja bih se nekad, ali ne želeći da bilo koga uvredim, usudio da kažem i bratskih odnosa, ali moramo stvari da razvijamo na racionalnom nivou", rekao je Vučić.
Poručio je da ne zna sa kim bi Srbija imala više dodirnih tačaka nego sa Crnom Gorom.
"Ne mogu da kažem da Crna Gora ne pokazuje poštovanje prema Srbiji. Da li smo presrećni zbog svake odluke Crne Gore, nismo i ne moramo da budemo. Uvek je bolje da pronalazite zajednički imenitelj na osnovu kojeg možete da sarađujete, a ne da sa lakoćom i nepodnošljivom lakoćom nalazite tačke razdora i tačke sukoba", zaključio je Vučić.
Milatović je ubedljivo pobedio MIla Đukanovića u drugom krugu predsedničkih izbora 2. aprila, kada mu je poverenje dalo 60 odsto građana Crne Gore.
On je prekinuo dosdašnju praksu polaganja zakletve u crnogorskoj prestonici Cetinju i odlučio da to učini u Skupštini Crne Gore u Podgorici.
Milatović je treći predsednik Crne Gore od obnove državnosti 2006. godine. Prethodno su tu dužnost obavljali Filip Vujanović i Milo Đukanović.
Milatović na dužnost predsednika stupa sa 37 godina, a u politiku je ušao 2020. godine, nakon poraza Demokratske partije socijalista (DPS) na parlamentarnim izborima, kao član takozvane ekspertske vlade.
Obavljao je dužnost ministra ekonomskog razvoja u vladi premijera Zdravka Krivokapića do njenog pada u aprilu 2022. godina.
Popularnost je stekao zahvaljujući kontroverznom ekonomskom programu kojim su udvostručene prosečne zarade u državi.
Nakon pada vlade, u septembru prošle godine, zajedno s bivšim ministrom finansija Milojkom Spajićem formirao je Pokret "Evropa sad".
Predvodio je taj savez na oktobarskim izborima u najvećem gradu Podgorici i porazio Demokratsku partiju socijalista na tim izborima.
Ulazak u izbornu utakmicu za predsednika države bio je iznuđen potez, jer se Milatović pripremao da preuzme dužnost gradonačelnika Podgorice, ali je odlučio da se kandidajuje za predsednika države nakon diskvalifikacije njegovog partijskog kolege Spajića iz predsedničke trke.
Pokret Evropa sad beleži rast popularnosti, a Milatović preuzima dužnost predsednika države uoči vanrednih parlamentarnih izbora 11. juna.
Milatović je po obrazovanju ekonomista, oženjen je i otac troje đece.
Crna Gora 21. maja obeležava 17 godina od proglašenja nezavisnost nizom svečanosti koje su počele 19. maja uveče proslavom na glavnom gradskom Trgu u Podgorici u organizaciji crnogorske vlade.
Premijer u tehničkom mandatu Dritan Abazović poručio je na prijemu da će Crna Gora večno biti nepobediva i da je konačno ujedinjena te da je potrebno fokusirati se na njen razvoj.
“Danas je naša Crna Gora zemlja sa najvećom prosečnom platom u regionu, najmanjom nezaposlenosti. Otvorili smo vrata za nove, daleke destinacije i velika tržišta, povezujemo Crnu Goru sa regionom i Evropom, a očekujemo rekordnu turističku sezonu. Ovo je zemlja veće pravde u kojoj nema nedodirljivih. Ponosni na generacije koje su stvarale našu dražvu, okrećemo novi list. Optimizam i poverenje, fokusirajmo se na pomirenje, ovo je država svih svojih građana. Zemlja sunca, mora i plananina, dajmo doprinos da bude zemlja večitih osmeha”, istakao je Abazović.
Proslavi su prisustvovali novi šef države Jakov Milatović, predstavnici vlade i pojedinih stranaka, kao i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar.
Pre 17 godina, 21. maja 2006, za nezavisnu Crne Goru se izjasnilo 55,5% građana koji su izašli na referendum.
Prema zvaničnim rezultatima, crnogorsku nezavisnost podržao je 230.661 građanin ili 55,5% od 86,3% građana s pravom glasa koji su izašli na referendum, dok je za opstanak zajedničke države sa Srbijom bilo 185.002 ili 44,5%.
Izvor: Beta
Foto: Skupština Crne Gore
