U izveštaju Evropskog parlamenta o proširenju EU i reformama potrebnim kako bi blok bio sposoban da prihvati nove članice ističe se da pristupanje Uniji uvek mora da bude zasnovano na zaslugama dok se evropske institucije i članice EU pozivaju da se reformišu i osiguraju da odsustvo njihovih reformi ne odlaže prijem novih članica.
O Izveštaju o produbljivanju integracije EU s obzirom na buduće proširenje, o kojem će se raspravljati večeras (28. februara) a glasati sutra, ističe se da svaku zemlju na putu u EU treba ocenjivati na osnovu ispunjavanja Kopenhaških kriterijuma.
Na dnevnom redu plenarne sednice Parlamenta u Strazburu danas se raspravljalo i o godišnjem izveštaju o Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici u kojem se pominje i Srbija. O tom dokumentu, na koji ima amandamana, glasaće se posle podne.
Evroposlanici u izveštaju o budućem proširenju Unije pozdravljaju aspiracije brojnih evropskih zemalja i njihovih građana da se pridruže EU prepoznajući značaj evropske integracije ključnih partnera (Zapadni Balkan, Ukrajina, Moldavija, Gruzija), kao i značaj regionalne saradnje u okviru Istočnog partnerstva i Zapadnog Balkana.
Ističe se da ne može biti prečica kada je reč o vrednostima i osnovnim principima EU, kao i da vladavina prava, demokratske reforme, sloboda medija i poštovanje ljudskih prava treba da budu na vrhu u procesu pristupanja EU.
Dodaje se da su borba protiv korupcije i osnaživanje civilnog društva ključni preduslovi za napredak na putu ka članstvu u EU.
Istovremeno se zemlje u procesu proširenja ohrabruju da nastave da odlučno sprovode neophodne reforme i ostvare opipljiv i nepovratan napredak, počev od osnova u pristupnom procesu.
U izveštaju se ukazuje na potrebu novog zamaha u procesu proširenja kako bi se proces ponovo pokrenuo i obezbedio njegov kontinuitet pošto je manjak angažmana u prethodnim godinama stvorio vakuum otvarajući prostor za Rusiju, Kinu i druge aktere spolja, a s obzirom na to da se princip uzajamne i iskrene saradnje mora uvek poštovati.
Ističe se da je usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (CFSP) takođe ključni pokazatelj pridržavanja osnovnih principa EU i održivosti budućeg članstva.
Od kandidata i potencijalnih kandidata se traži da im prioritet bude brzo i potpuno usklađivanje sa CFSP i ponavlja da pristupanje može da napreduje samo ako se zemlja usklađuje sa restriktivnim merama EU.
Kada je reč o EU, institucije Unije i članice pozivaju se da preduzmu neophodne reforme kako bi obezbedile da njihovo odsustvo ne odloži prijem novih članica.
U dokumentu se izražava čvrsto uverenje da evropske institucije treba da unaprede mogućnost EU da deluje i uključe pojednostavljene i efikasnije procedure odlučivanja udaljavajući se od jednoglasnosti.
Ponovo se ocenjuje da glasanje kvalifikovanom većinom treba da se primenjuje u oblastima poput zaštite demokratije, ljudskih prava i vladavine prava, višegodišnjeg budžeta EU, sankcija i drugih relevantnih spoljnopolitičkih pitanja.
Među tim spoljnopolitičkim pitanjima su otvaranje pregovora o pristupanju EU, otvaranje i zatvaranje pojedinačnih klastera i sankcionisanje nazadovanja ali isključujući odluke kojima se dozvoljavaju vojne misije ili operacije sa izvršnim mandatom.
U Izveštaju se poziva na jačanje mehanizma zaštite vladavine prava i osnovnih principa i vrednosti EU, kao i kapaciteta praćenja radi obezbeđenja usklađenosti sa Kopenhaškim kriterijumima i izražava uverenje da je "u kontekstu punopravnog članstva diferencirana integracija deo rešenja za efikasniju i produbljenu proširenu EU".
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EP
