U mandatu nove Evropske komisije portfelj proširenja i susedske politike biće, kako se očekuje, jedan od najcenjenijih kada članice budu raspodeljivale najviše pozicije. Više članica pokazalo je interesovanje za taj portfelj, uključujući Austriju, Švedsku i Grčku, ali i Mađarska želi da ga zadrži.
Reč je o portfelju koji uključuje jačanje odnosa sa susedima EU, pružanje kredibilne perspektive članstva i podsticanje reformi u devet kandidata za članstvo u Uniji.
Zbog ruske agresije na Ukrajinu i promene u geopolitičkom pejzažu EU za Brisel je strateški interes stabilno i sigurno blisko susedstvo. Visoki zvaničnici ranije ove godine ocenili su da aktuelna situacija znači da je neophodno ubrzati procedure koje je Komisija pod vođstvom Žan-Kloda Junkera praktično zaustavila, što za posledicu ima gotovo deceniju stagnacije.
Članice EU u poslednje dve godine dale su zeleno svetlo za napredak Ukrajine, Moldavije, Gruzije i BiH na putu evrointegracija, što će zahtevati značajno angažovanje na obe strane.
"Ključni zadatak za taj portfelj biće 'da se Ukrajina završi' i da se drugi (kandidati) reformišu", rekao je za briselski portal Euraktiv jedan diplomata EU uz uslov da ostane anoniman. Slično misle mnogi u Briselu.
U sklopu tih nastojanja, interna grupa Komisije za podršku Ukrajini nedavno je formirala novi direktorat fokusiran na obnovu i pristupanje.
Takođe je finansiranje regiona u procesu proširenja povećano, uključujući kroz novi Plan rasta za Zapadni Balkan.
Za portfelj proširenja u Evropskoj komisiji zainteresovano je nekoliko članica EU, uključujući Austriju, Švedsku i Grčku, prema Euraktivovom "tragaču" za komesare koji se radi na osnovu podataka iz istraživanja, medija i direktnih izvora.
Istovremeno Mađarska želi da evropski komesar ostane Oliver Varheji kako bi očuvala uticaj na pristupne pregovore sa Ukrajinom i Zapadnim Balkanom.
Više članica izrazilo je međutim rezerve u vezi Varheija ili nekog drugog mađarskog komesara, posebno nakon što je premijer Viktor Orban pokušao da blokira pomoć Ukrajini i zapretio da će odložiti pregovore o pristupanju.
Neki zvaničnici EU kažu i da bi bilo neuobičajeno da jedna zemlja ima isti portfelj dva puta.
Više diplomata i zvaničnika EU, kao i nacionalnih vlada, reklo je za Euraktiv da se očekuje da portfelj proširenja bude glavni u narednom mandatu Komisije i većina očekuje da bude nadograđen.
"Ima smisla unaprediti portfelj do potpredsedničkog mesta (u Komisiji), s obzirom na potrebnu koordinaciju sa portfeljima drugih komesara", rekao je jedan zvaničnik EU.
Portfelj proširenja značajno utiče na politike u brojnim oblastima, uključujući poljoprivredu i koheziju, kao i na budžet EU i razgovore o reformama.
"Osim diskusije o političkom obrazloženju proširenja, imalo bi smisla formirati radnu grupu u novoj Komisiji koja će sinhronizovati različite oblasti politike", rekao je za euractiv.com drugi zvaničnik EU.
Istovremeno je više zvaničnika i diplomata izrazilo bojazni da portfelj nije dobro raspoređen na velikom geografskom području.
Rešenje za to mogla bi da bude podela mandata na deo za kandidate za članstvo koji će se verovatno pridružiti bloku u budućnosti i deo za one koji se smatraju "bliskim susedstvom", poput Severne Afrike i Bliskog istoka.
Diplomate kažu da zbog stalnog "prebacivanja" između potpuno različitih regiona novi komesar neće moći potpuno da se posveti zahtevnoj političkoj i reformskoj agendi proširenja i da treba ozbiljno razmotriti restrukturisanje tog portfelja tako da fokus bude na zemljama u pristupanju i najbližim susedima a da se sporazumima o migracijama sa južnim susedstvom bavi neko drugi.
Očekuje se i da politika proširenja EU bude usko povezana sa budućim reformama kako bi se blok pripremio za budući EU36+ format.
Prema internom dokumentu u koji je Euraktiv uvid, očekuje se da lideri EU u junu, kada budu odlučivali o tzv. strateškoj agendi za sledeći mandat, istaknu potrebu da proširenje i interne reforme Unije idu paralelno.
Diplomate su rekle i da im je najveća briga politizacija portfelja i da im se, u tom kontekstu, čini da bi najbolje bilo da komesara za proširenje da Švedska zbog iskustva u Istočnom partnerstvu i posla u vezi proširenja koji je obavila za vreme predsedavanja EU 2023.
Dobar izbor, smatraju diplomate, mogao bi da bude i evrokomesar iz centralne ili istočne Evrope, s obzirom na iskustvo tih zemalja u procesu pristupanja.
Neke diplomate su izrazile zabrinutost da bi zemlje koje imaju sporove sa susedima, poput Grčke sa Albanijom i Severnom Makedonijom, ili "otvoreno političkim agendama" prema jednom ili više kandidata, kao što su nastojanja Austrije za BiH ili sporovi Poljske sa Ukrajinom, mogle negativno da deluju na portfelj.
"Svi želimo na čelu razumnu državu, onu koja ne bi stavljala nacionalni interes iznad posla (u Komisiji) koji se mora obaviti tehnički i u dobroj veri", rekao je jedan diplomata.
"Ako stavite klovna koji ne razume tehničku stranu stvari i osetljivost i kandidata i članica, onda imamo problem", dodao je drugi.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta
