Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je danas na panelu Svetskog ekonomskog foruma u Davosu da Evropska unija pomno prati dešavanja u zemljama kandidatima za članstvo i istakla da je proširenje zasnovano na zaslugama, a ne na vremenskoj trci.
"Pratimo temeljno šta se događa u zemljama kandidatama, ako urade šta treba da urade, ako to isporuče, to je dobro, a ako ima nešto dobro što je donela ova geopolitička situacija to je solidarnost", rekla je Kos na panel diskusiji "Proširenje radi napretka: Da li će Evropa rasti?", na kojoj su učestvovali i premijeri Hrvatske i Crne Gore, Andrej Plenković i Milojko Spajić i ministar spoljnih poslova Ukrajine Andrij Sibih.
Kos je rekla da je proces pristupanja EU transformativni proces u kojem se kroz postepenu integreciju kandidatima omogućava da budu deo jedinstvenog tržišta.
"Danas je drugačije. Kada su Slovenija, pa i Hrvatska postale deo EU, nije bilo reči o miru i slobodi, a sada u ovom krugu pristupanja, deluje da se vraćamo osnovama, korenima zbog kojih je EU uspostavljena. Ponovo se bavimo problemima mira, slobode, prosperiteta i bezbednosti", ocenila je Kos.
Ona je upozorila da i unutar EU postoje države članice koje ne poštuju vrednosti vladavine prava.
Kos je rekla da je EU zajednica koja je za mnoge države mesto kojem žele da pripadaju, ali da je i mnogo autokratskih sistema ili zemalja koje bi volele da Evropa propadne. "Naša je odgovornost da to ne dozvolimo", rekla je Kos.
Ona je ukazala na procene da je među članicama Ujedinjenih nacija oko 50 odsto nedemokratskih država, naglasivši kako je to činjenica koja se mora uvažiti kada se govori o proširenju, prenose Vijesti.
Govoreći u Ukrajini, Kos je navela da EU prvi put pregovara sa zemljom koja je u ratu, što zahteva da se radi dva do tri puta brže nego što je uobičajen proces.
Evropska komesarka je kazala i da je EU u cilju priprema za proširenje prošle godine započela reviziju različitih oblasti, vrednosti, finansija, javnih politika, uprave.
"Moramo biti spremni, inače EU neće biti snažna. Kada govorimo o proširenju, trebalo bi da govorimo o tri puta: pregovorima sa zemljama kanidadatima, pripremanju Unije na nove članice i radu sa zemljama članicama da prebrode svoje zabrinutosti", kazala je Kos.
Plenković je rekao da Hrvatska podržava proširenje EU i da već duže vreme nije video "toliko pozitivan stav prema proširenju", ali da će moć EU da prihvati nove članice biti ključna za dinamiku proširenja.
On je pozvao na realizam jer će, kako je rekao, EU s osam ili devet članica više biti sasvim drugačija organizacija, prenosi HRT.
"Vratio se zaboravljeni četvrti Kopenhaški kriterijum iz 1993, takozvani apsorpcijski kapacitet EU: Koliki je budžetski trošak proširenja? Kakav će biti uticaj novih članica na odnose između zemalja koje doprinose budžetu i zemalja korisnica? Kakvi će biti uticaji na javne politike, koheziju, poljoprivredu?", kazao je Plenković.
Pored uticaja na budžet EU, Plenković je ukazao i da se treba pozabaviti pitanjem procesa donošenja odluka u EU.
"Današnja Unija sa 27 i ona s teoretski osam ili devet novih članica već je drugačija organizacija. Već je sada čudna onima koji su bili deo nje kada je bilo šest članica. Ali, kada ih je 36, to je sasvim drugačija organizacija. Ta dva elementa će biti u temelju dinamike proširenja", kazao je Plenković.
Crnogorski premijer Milojko Spajić je rekao da u procesu pristupanja EU postoje teški trenuci kad treba sprovesti teške reforme, koje građani ne razumeju uvek.
Spajić je ponovio da je plan Crne Gore da do kraja 2026. godine ispuni sve obaveze, zatvori sva pregovaračka poglavlja i bude spremna za članstvo u EU, dodajući da je 80 odsto građana te zemlje za EU i da to predstavlja obavezu da ispune tu odluku.
Na pitanje da li postoji frustriranost kandidata koji duže pregovaraju u odnosu na Ukrajinu, Spajić je odgovorio da se ne treba takmičiti.
"Ako ste sigurni u sebe, nema razloga da se takmičimo. Ne treba da budemo ljubomorni jedni na druge", rekao je Spajić.
Šef ukrajinske diplomatije Andrij Sibiha kazao je da je važno da zemlje kandidati već sada tretiraju kao članice Unije, na primer u budžetu EU za period 2028-2034.
"Biće odlično ako se ovi ambiciozni ciljevi proširenja budu odražavali u budžetu jer će ih bez toga biti zaista problematično ispuniti", rekao je Sibiha.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Evropska komisija
