Skroman uspeh novih, manjih partija na parlamentarnim izborima u Albaniji pokazao je da, iako glavne stranke i dalje dominiraju, postoji deo biračkog tela koji traži alternative, posebno oni koji su razočarani sadašnjim stanjem u zemlji, ocenila je stručnjakinja za Balkan Ljutjona Ljulja.
Više novih političkih partija prvi put je učestvovalo na izborima 11. maja, a nekoliko njih je i ušlo u parlament.
"Ove partije odražavaju rastuću želju albanskih birača za alternativama tradicionalnim političkim snagama", ocenila je politička naučnica i istraživačica Ljulja u blogu za Savetodavnu grupu za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG).
Prema preliminarnim rezultatima, Socijalistička partija premijera Edija Rame će dobiti 83 od 140 mesta u parlamentu, devet više nego 2021.
Demokratska partija, koja je na čelu Saveza za Veliku Albaniju, će verovatno dobiti 50 poslanika, 13 manje nego na prethodnim izborima, a Socijaldemokratska partija tri.
U novom sazivu predstavnike će dobiti i nove partije koje su registrovane za ove izbore. Po jednog poslanika imaće pokret Zajedno i inicijativa Albanija postaje, dok će nova partija desnog centra Partija mogućnosti dobiti dva mesta.
"Četvrti mandat Edija Rame se suočava s kritikama zbog optužbi za korupciju i pretnji demokratiji. Međutim, u istoriji albanske demokratije, ovi izbori su generalno doživljavani kao prvi sa stvarnim i verovatnim novim alternativama", navela je Ljulja.
Relativno niska izlaznost (42%) uprkos, kako navodi „nezadovoljstvu statusom kvo u mnogim neformalnim diskusijama i potrebi da se promeni i poboljša upravljanje u Albaniji“, odražava masovne stope migracije, posebno u poslednjih 5 godina, i nedostatak motivacije drugih alternativa za budućnost.
"Sudeći po sadašnjim rezultatima, ostaje pitanje da li su nove stranke uspele da inspirišu i mobilišu birače u opštem ambijentu nezadovoljstva trenutnim statusom kvo", navela je Ljulja.
Inicijativa Albanija postaje (Nisma Shqipëria Bëhet), poznata po građanskom aktivizmu i reformističkim, antikorupcijskim zalaganjima, tokom kampanje je isticala transparentnost, reformu pravosuđa i učešće građana.
Partija mogućnosti (Partia Mundësia), desnog centra, zalaže se za ekonomski liberalizam, preduzetništvo i meritokratiju, protiv nepotizma i političkog favorizovanja, i posebno je popularna među mladima.
Pokret Zajedno (Lëvizja Bashkë) je levičarska stranka koja se zalaže za socijalnu pravdu, prava radnika, javne usluge i zaštitu životne sredine, a posebno ja aktivna u gradskim sredinama i među studentima.
Ljulja ocenjuje da učešće ovih partija na izborima, iako su osvojile malo glasova, predstavlja prekretnicu za građane srednje klase.
"Činjenica da su u Tirani, koja je glavni centar razvoja, ove nove stranke uspele da obezbede mesta, pokazuje uspeh njihove strategije u dopiranju do neodlučnih birača", navodi Ljulja.
S ograničenim resursima, ove stranke su se u velikoj meri oslanjale na društvene medije poput Instagrama i Fejsbuka kako bi doprle do mlađih birača.
"Ipak, nijedna od ovih partija nije uspela da proširi svoj uticaj van prestonice kada je u pitanju obezbeđivanje zastupljenosti u parlamentu. Ovo geografsko ograničenje otkriva dublju, dvostruku stvarnost: ogroman jaz u razvoju između Tirane i ostatka zemlje i demografsko smanjivanje manjih gradova i sela usled masovnih migracija. U ovim oblastima, oni koji ostaju imaju tendenciju da se drže poznatih političkih brendova, pojačavajući dominaciju tradicionalnih stranaka", navodi Ljulja.
Neuspeh novih partija da prošire uticaj van Tirane može se na neki način objasniti slučajevima "izbornog kriminala", ocenjuje Ljulja, ukazujući na neravnopravne uslove u predizbornoj kampanji, tvrdnje o kupovini glasova, zastrašivanju, zloupotrebi državnih resursa, kao i izveštaje o neregularnostima na samim izborima.
Posebnu zabrinutost izazvala je odluka vlade da zabrani TikTok početkom godine, jer je to nesrazmerno uticalo na strategije kampanje manjih partija.
Dok je na neke domaće glasače uticalo nekoliko faktora, kao što su favorizovanje tradicionalnih stranaka, ekonomski razlozi, zapošljavanje i pritisci kupovine glasova, Ljulja navodi da su birači u dijaspori, koji su ove godine prvi put mogli da glasaju, dali veću podršku novim strankama.
"Da li ovi novi pokreti mogu da nastave ovaj zamah ostaje neizvesno. Ali samo njihovo prisustvo je poslednja nada za demokratsku budućnost Albanije, posebno kako se tradicionalna opozicija smanjuje, a vladajuća stranka konsoliduje vlast sumnjivim sredstvima", zaključila je Ljulja.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
