Sa liderkom ekstremno desne partije Braća Italije, Đorđom Meloni, Italija je prvi put u istoriji dobila ženu na čelu vlade. Ipak, u svetu su žene za glavnim polugama državne moći još uvek pre izuzetak nego pravilo. 

Prema podacima Ujedinjenih nacija, u ovom trenutku u svega 28 zemalja u svetu neka žena zauzima jednu od dve najvažnije državne funkcije.  U 13 država žena je predsednica ili monarh, a u 15 zemalja vodi vladu.

U Evropskoj uniji premijerku sada ima šest zemalja. To su Finska (Sana Marin), Danska (Mete Frederiksen), Estonija (Kaja Kalas), Litvanija (Ingrida Šimonite), Francuska (Elizabet Born) i sada Italija. I u Švedskoj je sve do nedavnih izbora premijerka bila Magdalena Andersen.

I najviše izvršno telo Evropske unije, Evropsku komisiju, predvodi žena - Ursula fon der Lajen.    

Od ostalih evropskih zemalja, premijerke od 2017. imaju Srbija i Island, a od pretprošle godine i Moldavija, u kojoj je žena i predsednica države, piše austrijski portal nahrihten.at.

Do pre svega nekoliko dana, premijerku je veoma kratko imala i Velika Britanija.

Predsednicu države u EU imaju i Slovačka, Grčka, Mađarska i Danska, sa kraljicom Margaretom drugom. Izvan EU, na starom kontinentu predsednicu ima i Kosovo.

Ono što je interesantno, primećuje portal, na vrh u državnoj hijerarhiji češće se probijaju političarke iz desnih ili konzervativnih partija.

Kao primer navode se bivša britanska konzervativna premijerka Margaret Tačer i liderka nemačkih demohrišćana Angela Merkel, kao prve žene koje su uspele da postanu predsednice vlada u Britaniji i Nemačkoj.

U Italiji je sada u tome uspela krajnja desničarka Đorđa Meloni.

Socijolog Brunela Kazalini sa univerziteta u Firenci pojašnjava i zašto je ženama sa političke desnice lakše da probiju takozvani "stakleni plafon" od političarki sa levice.

Kazalini smatra da je to "zato što žena koja brani tradicionalne porodične vrednosti i tradicionalnu ulogu žene deluje umirujuće" i "štiti celu mušku političku klasu od optužbi za mačizam ili patrijarhalnost".

Sa druge strane, političarke feministkinje koje se otvoreno zalažu za prava žena, LGBT osoba, politički su teže prihvatljive, kaže Kazalini.

U Italiji je to posebno izraženo, U toj zemlji od 1945 godine nijednu od 67 vlada nije vodila žena, niti je ikada imala predsednicu Republike.  

Izvor: Dnevni evropski servis

Foto: Beta/AP